Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Odnos srpske istorije i tradicije u pesničkoj zbirci „Večernja rumen” Andre Gavrilovića

Andra Gavrilović je u svojoj zbirci pesama Večernja rumen (kao krvavo nebo nad morem, zemljom smrti) opevao stradanje srpske zemlje i njenog naroda tokom evolucijskih istorijskih dešavanja. Zbirka je podeljena u osam odeljaka. U prvom su odjeci uglavnom tragičnog intimno-porodičnog života (misaona poezija – Rastko), u drugom je piščevo predosećanje da će biti Prvog svetskog rata (refleksivna poezija – Slovačke čete), u trećem su putnički utisci (deskriptivna poezija – U Žirondi),u četvrtom svetkovina duše (1912–1913), u petom je satirična dopuna grčko-rimske mitologije, dok su u šestom kraće, a u sedmom duže slike i poeme, a u osmom je poetski monolog. Srpski jezik je u ovim stihovima jednostavan, lako razumljiv i kada se vraća arhaičnim korenima srpskog stvaralaštva, tugaljiv zbog prolaznosti života i mladosti, ogorčen na nepromišljenost i tragičnu neminovnost ljudskih odluka, ali pun vere i nade u pobedu dobra i pravde. Harmoničnost i dinamičnost stihovima Andre Gavrilovića daju prava i obgrljena rima, a oni su i motivski i sadržajno nalik tematici stihova srpskog pesnika Svetislava Stefanovića.

U stvaranju zbirke Večernja rumen Andra Gavrilović polazi od srednjovekovne srpske države (doba Nemanjića), preko ustanaka u borbi sa Turcima, do aktuelnog istorijskog događaja, čiju sudbinu i sâm podnosi. Za ponovno pokoren i stradalnički srpski narod jedino spasenje i vaskrsavanje je u obnovljenju zemlje (na Kosovu), Vukovoj reformi jezika i pisma, i u značajnijem opismenjavanju. A vrhunac oživljavanja zemlje je povratak Dušanove carske krune i pravoslavne vere, kao blagoslova božijeg, koji će nas ujediniti i ojačati i u novom ratu. Andra Gavrilović insistira da ako je nekad i bilo pogrešaka i odustajanja, sada ih ne sme biti. Nada u pobedu, pravdu i slobodu je u čojstvu i junaštvu naših vrlih davnih junaka, u narodnom saboraštvu i najbolje se ogleda u motivsko-sižejno preuzetim razgovorima  iz narodne književnosti, koji su obeležili ranu srpsku književnost, stvarajući srpsku tradiciju srpskom istorijom: u razgovoru između cara Dušana i Kraljevića Marka, neposredno pred početak boja, saznajemo i da pored postojeće slutnje u neverstvo i izdaju, car Lazarevu vojsku ipak predvodi Miloš Obilić na Ždralinu, vodeći je u sigurnu pobedu (Na Sitnici); nad humkom cara Dušana, kao simbolom zemlje groblja, vodi se razgovor između Sunca i njegovog duha večitog postojanja, a on na carskom dvoru vraća krunu svom pogibeljnom narodu (Svrčin); a razgovor između Mrkše i Ruđine neodoljivo podseća na dijalog između cara Lazara i carice Milice pred njegov odlazak u Kosovski boj i u njemu se aludira na ponovno rađanje srpstva iz pepela (Mrkša i Ruđina).

U lepoti smiraja Večernje rumeni svečane oslobodioce, donosioce željene slobode (gde se prepoznaje prikaz osvećenih područja) nestrpljivo iščekuju znani junaci epske deseteračke poezije: Musić Stevan spava u Polablju i čeka da na uskrslom megdanu skine Lazarevu kletvu, jer ga je izdao na prvom bojištu (umesto Vuka Brankovića – Pokajanje Musića Stevana); Miloš Vojinović nevestu slobodu očekuje u Vučitrnu (Svatovi Miloša Vojinovića), Relja od Pazara u Pazaru, gde srpskoj slozi junaci nazdravljaju njegovim bojnim znacima i kupom vina (Hrelja od Pazara); Neustrašivi Marko Kraljević će se ponovo boriti u Prilepu, gradu bijelome, zajedno sa Šumadincima (Marko), Bolani Dojčin u Solunu (Dojčin),a starac Kuzun-Janjo pred Kosovskom Mitrovicom (Pred Mitrovicom). njih u osveti očekuju i krvava polja gde su se odigrale najznačajnije srpske istorijske bitke (Marička, bitka na Draču, Bitoljska – Bogdan od Dorjana, Drač, Bitolj). Jer svako spasenje ište najpre stradanje. To je Andra Gavrilović najlepše opisao kroz Hristove muke na koje su ga osudili Rimljani, u skromnoj ribarevoj ispovesti Ovidiju (Ovidije i Hristos). Posle odlučujuće bitke, i pobede ili poraza, na scenu stupa Kosovka Devojka koja je data u liku Gružanke Devojke. Ona obilazi svoja žitna polja, sada polja života, ne plašeći se oluje, jer „čuvarka je ona i sad našeg blaga” (Gruža).

Pored ovih, u zbirci pesama Večernja rumen prikazani su, sa elementima izražene ljudske hrabrosti i rodoljublja, i sledeći motivi epske poezije, sa preobraženom arhaičnošću srpskog jezika: motiv verne ljube, kao i motiv prerušavanja prepliće stihove pesme ljuba Radul-bana (možete je uporediti sa stihovima pesme Radul-beg i Bugarski kralj Šišman, Marko Kraljević i Mina od Kostura), motiv sna kao zle slutnje Jelice Prijezdine i despota Đurđa Brankovića, koji predoseća smrt Nikole Skobaljića, poslednjeg srpskog vojvode u Dubočici (Đurđev san; srodna je pesmi Smrt vojvode Prijezde), motiv Jerininog prokletstva o kome zbori starac Oblačić Rade čije oko nije sviklo „da to čudo gleda, da gospođa carskoj slavi sjati ne dâ” (Oblak Radosav); o hajdučkoj hrabrosti Starine Novaka i neprolaznosti njegovih junačkih dela govori pesma Starina Novak (Starina Novak i knez Bogosav): „Glasina mu grmljavina, društvo mrki vuci, a njive mu klanci što ih zlatom seju Turci!”

Izvesna dešavanja u srpskoj istoriji obeležavala su srpsku tradiciju i legendama. Andra Gavrilović je na njih  obratio posebnu pažnju tako što ih je dirljivim umetničkim načinom oživeo. Jedna od legendi  srednjovekovne Srbije bila je uzvišena i neprebolna ljubav između Lepterije i Župana u Sokogradu (odnosno Zorislave i Vojdraga u pesmi Župan), a one vezane za manastir Kalenić tiču se vremena vladavine Stefana Lazarevića i njegove neuzvraćene ljubavi devojci, u čiju čast podiže božiju kuću (Kalina). Brojne legende vezane su i za ime proslavljenog junaka Prvog srpskog ustanka Veljka Petrovića i njegove odane žene Čučuk Stane, a u Večernjoj rumeni obuhvaćen je samo jedan segment posebnosti njegove pojavnosti, tako što je opevana njegova naročita voljnost za borbu protiv Turaka, ali i brižnost jer „zaludu se braća krve, trude, u Sovjetu kada krivo sude!”(Što je brižan Veljko?).

Legenda o tragičnoj ljubavi između kralja Jovana Vladimira i ćerke bugarskog cara Samuila Kosare je  vrhunac osvećivanja i povratka otete zemlje, kojom Andra Gavrilović završava svoju zbirku pesama Večernja rumen. Nesrećna sudbina ovih istorijskih ličnosti opevana je u srpskoj književnosti mnogo puta (u Letopisu popa Dukljanina, Pesmi o kralju Vladimiru  iz Razgovora ugodnog naroda slovinskog Andrije Kačića-Miočića, kroz žalosnu igru Jovana Sterije PopovićaSmrt kralja Vladimira, istorijsku dramu Vladimir i Kosara Lazara Lazarevića). I u srpskoj istoriji kralj Jovan Vladimir tragično je pogubljen ispred crkve u Prespi. Posle devet vekova od njegove pogibije srpska vojska, snagom bogova sa Olimpa, osvetiće njegovo pogubljenje na Elbasanu u Albaniji. Suze radosnice u monologu kraljice Kosare najavljuju dolazak konačnih oslobodilaca („plamti ljubav srpskog roda koja se maša nebeskog svoda i na grob kraljev srpsko prosipa cveće”  – Kosara), i otvara se kraljev grob. Njegovo svetlo uskrsnuće uzdizanje je celog srpskog naroda do pobede i opstanka ispred tragične neminovnosti novog rata. Ovde je načinjena aluzija na prelazak srpske vojske preko Albanije, a u tom prelasku je učestvovao i ovaj srpski pisac.

Stihovi Andre Gavrilovića kojima je u zbirci Večernja rumen odavao posebnu čast, divljenje i zahvalnost za nastajanje nove istorije srpskog stvaralaštva bili su posvećeni Jerneju Kopitaru (Na Kopitarevu grobu), dubrovačkom piscu Andriji Čubranoviću (Čubranoviću) i francuskom pesniku Lamartinu (Lamartinu), koji je imao poseban dar da svoj književni talenat povezuje sa politikom, o čemu možete čitati u Javnom mnjenju u Francuskoj prema političkoj i socijalnoj poeziji 1830–1848.

U ediciji Otrgnuto od zaborava možete pronaći i druge krunisane poete srpske književnosti kao što su:  Rastko Petrović, Laza Kostić, Đura JakšićJovan Jovanović Zmaj, Rade Drainac, Danica Marković, Dušan Vasiljev, Momčilo Nastasijević, Milorad Mitrović

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu