Србија пре сто година – ново издање Порталибриса – пред читаоце доноси значајно и занимљиво дело нашег чувеног етнолога и историчара Тихомира Ђорђевића. Аутор је читалачкој публици, али и студентима хуманистичких наука, посебно оних дисциплина које су у уској вези са проучавањем фолклора, и уопште свега што је везано за народ и народно наслеђе и стваралаштво, добро познато име.
У овој књизи Тихомир Ђорђевић пружа нам текстове о Србима и српском народу у вези са различитим областима живота и људског деловања. Сам наслов – Србија пре сто година – дат је из перспективе аутора, који је живео од 1868. до 1944, а за савременог читаоца временска дистанца је још већа, па подаци о описаном периоду самим тим још драгоценији.
Композиција књиге је следећа: састоји се из засебних поглавља која су насловљена према теми коју обрађују – Књижевност, Уметност, Школе, Саобраћај, Село, Варош, Турци у Србији за прве владе кнеза Милоша, Наши стари балови. На крају књиге налази се и текст О Србији пре сто година, у коме се Тихомир Ђорђевић осврће на књигу Прилике у Србији под кнезом Милошем до његовог одступања 1839. године Виљема Рихтера и новине о описаном периоду који ово дело доноси у односу на друга дела која се баве овим периодом српске историје. У овом последњем тексту Тихомир Ђорђевић напомиње и да је о периоду који описује већ много тога написано и да је већина ствари већ позната, али да ће се он трудити да са неким детаљима буде иновативан и да читаоцима ипак донесе и нове информације и нове погледе.
У вези са претходно наведеним, сигурно је да није једноставно писати о прошлости и остати оригиналан, јер ће увек бити онога што се могло наћи и прочитати код неког другог аутора. Ипак, оно што књигу Србија пре сто година чини важном јесу ситнице, анегдоте које прича, ставови на неке тада значајне теме које излаже и сл., а не они подаци који су свима већ добро познати. Треба ипак напоменути да овом делу не недостају ни подаци и фактографија, писац не преза од тога да их користи и тиме прецизно опише једно време и документује бројне специфичности о њему, али уједно и свом тексту дода веродостојности јер све оно што наводи уме да поткрепи чињеницама.
Сигурно је један од најпримамљивијих одељака Србије пре сто година за све љубитеље историје управо онај који говори о животу у Србији за време владавине кнеза Милоша Обреновића. „Хаџи Проданова буна 1814, па онда дуготрајна куга 1813, 1814. и 1815, и страшна неродица и глад 1816. и 1817. године учинише стање просто очајним. Народ је постао избезумљен и подивљао. Шуме су биле пуне избеглица, хајдука, одметника и злих људи. Друштвени морал, који је увек после великих друштвених догађаја врло уздрман, био је такав да се без грозе не може помињати. Тако је стајало са широком масом нашега народа у почетку устанка под кнезом Милошем.” Само на основу овог краћег пасуса који смо издвојили читалац може стећи утисак и направити слику у својој глави о томе како је за Србе изгледао почетак XIX века и који су их све проблеми мучили.
Као што је већ наведено, Тихомир Ђорђевић се у књизи Србија пре сто година није либио да изнесе неки проблем који је окупирао српски народ, али и да критички говори о некој појави или питању. Тако је нпр. интересантно читати о проблему ушоравања српских села, а посебно је из садашње перспективе занимљив податак који се у књизи наводи – како су српска села била пренасељена и да нису могла да приме довољан број становника, због чега је ушоравање и било неопходно, што у планинским пределима није било тако лако изводљиво. Исто тако, када пише о српским школама, аутор без задршке излаже и све проблеме којих је у просвети у то време било, као што су застарели начин учења, недостатак књига, па чак и неуредност и немарљивост наставника.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате етнографске и историјске књиге што су: Краљ Петар I Миленка М. Вукићевића, Бомбардање Београда Јована Ристића, Живот Срба сељака Милана Ђ. Милићевића, Записи старог Београђанина Косте Н. Христића, Београд пре сто година Михаило С. Петровић и многе друге.
Сва дела Тихомира Ђорђевића можете видети ОВДЕ, а књигу Србија пре сто година ОВДЕ.