Као сакупљач народног блага Вук Стефановић Караџић посебно место давао је народним причама, и то посебно оним мудрим које су доказ о интелигенцији, сналажљивости а и духовитости нашег човека, које су и део народног менталитета.
Збирка <ем>Народне шаљиве приче и пословице део је школске лектире. Њихови јунаци већини се чине познатим, Еро, Кадија, Ћосо… Али читање ових прича има посебан значај у различитим добима.
Уз ове духовите али и поучне приче деца упознају нашу традицији и корене, сазнају како су живели њихови преци, али откривају и специфичан национални смисао за хумор.
Приче које се баве Ериним догодовштинама (Еро с онога свијета, Еро и кадија, Еро и Турчин) приказују луцидност, способност да да се разоткрије превара, да се супротстави моћнику и то социјално прихватљивом духовитом реакцијом.
Духовитост нашег народа свакако је омогућавала и да се боје запамте мудре поруке изнете у овим причама. Мало ко ће заборавити на проблематичну тврдоглавост и сујету описаној у причи Мој је предњак, лажно проповедање широкогрудости и скромности из приче Поука једног попа… Зато није необично што су ове приче део школског програма и лектире.
Иначе се у збирци <ем>Народне шаљиве приче и пословице налази неколико прича о догађајима са попом, али то не треба схватити као негативан став народа према религији, него као упечатљив начин да се скрене пажња на неке лоше особине или штетна понашања која се појављују чак и код свештених лица.
Група прича везана је и за јунака Насрадина Хоџу. Занимљиве кратке сторије приказују ситуације у којима овај јунак успева да се снађе и својом мудрошћу засењује остале актере. Он је истовремено и прототип можда необразованог, али изузетно интелигентног и духовитог човека. Догађаји у којима се појављује сведочанство су и о односима са Турцима у време њихове владавина нашим просторима, што ове приче као део народног предања једине и најаутентичније чувају од заборава.
Вук Караџић није изоставио ни приче у којима се појављују Роми. Он чува народски, данас политички некоректан назив, Цигани, односно Циганин или Циго који је упечатљив лик у причама. Оне у којима је јунак Циго посебно су занимљиве јер се у тим кратким прозним формама укршта ниско мишљење о том народу и показатељ да они умеју да буду мудру, сналажљиви, духовити. У ери промоције толеранције и прихватања националних мањина народне шаљиве приче показују да је наш народ одувек живео уз Роме свестан њихове духовитости сналажљивости, гајећи због свега тога према њима симпатије.
У многим причама у збирци <ем>Народне шаљиве приче и пословице јунацима прети смртна опасност, неки се на волшебан начин спашавају па у том смислу подсећају на суперхероје, али такав вид представљања егзистенцијалне борбе пријемчив је деци која на тај начин лакше разумеју свет, а овај манир данас је присутан у савременом стваралаштву за децу и младе кроз карактеризацију ликова: суперхероја.
У причама појављује се и Свети Сава. Иако их Вук Караџић на неки начин издваја, овде међу шаљивим причама оне имају своје место. Читалац се у њима смеје разоткривеним лошим особинама људи из народа које Свети Сава вешто износи на видело. Неки проучаваоци мисле да је лик Светог Саве народ повезао за неко раније паганско божанство или јунака, али његове карактеристике су усклађене са оним што о стварном Светом Сави знамо: он се бори против сујеверја, негативних особина, лењости, нерада, лоших навика у сељана, против свега онога заосталог, лошег и опасног.
Дијалози у шаљивим народним причама представљају право благо. Они приказују обичаје поздрављања, опраштања, кодекс који је условљавао начин постављања питања, тражења услуга, удварање, па чак и шалу. Они су благо које чува жив народни језик из прошлости и представљају извор и за модерне писце који се баве стварањем о прошлости, али и узор за оне ауторе који покушавају да створе убедљиве, стварне дијалоге који имају функцију не само у квалитету дела.
Приче чувају и успомену на начин живота у прошлости у сеоским условима који нам је данас углавном стран. Када их читају деца она сазнају како су изгледали обични дани њихових предака, какве су послове, обављали, у каквим условима живели. Чињеница је да је тај и такав живот на селу код нас слично изгледао и функционисао све до педесетих година прошлог века. Нове генерације, укључујући и популарно назване миленијалце, захваљујући шаљивим народним причама могу закључити колики се технолошки развој, скок стандарда и уопште промена стила живота десила на нашим просторима током неколико векова.
Народне пословице су благо о којима је излишно посебно говорити. Оне су есенција мудрости, сазнања и животних поука до којих је народ током времена дошао. Сачуване су захваљујући Вуку Караџићу за наредна покољења. Иако су неке од њих данас помало застареле или не важе сасвим, ипак представљају приказ размишљања нашег човека у прошлости. Драгоцен су извор за психологе, антропологе, филозофе, све оне који се баве развојем људског духа.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао и Народне новеле, Народне бајке, Српске народне приповијетке, као и Вукове записе: Живот и обичаји народа српскога и Србија по Вуку.
&нбсп;
&нбсп;