Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Na sto ognjeva, pripovetke Dušana Radića

Dušan Radić je poznat kao pripovedač na koga se ugledao Ćosić, posebno kad je u pitanju roman Selo. U brojnim zbirkama priča on se bavi različitim temama, uglavnom težinom života i problemima sa kojima se susretao naš narod nekad i sad. Ističu se i njegove pripovetke iz lekarske prakse, ali nigde kao u zbirci Na sto ognjeva ne prikazuje se ono duboko mučeništvo, onaj trenutak kada se duša pojedinca na kraju velike borbe na neki način predaje, izalaže bogu i priznaje da gori na sto ognjeva.

Priča po kojoj je i zbirka dobila ime prikazuje onu seosku nebrigu za zdravlje članova porodice zbog raznih briga u polju, oko stoke, kuće itd. To je priča i o sujeverju, o vračarama koje leče, o nepoverenju prema medicini kao nauci. Ali to je pre svega jedna priča o strahoti, o onim životnim situacijama gde čovek bira – život ili zdravlje.

Jedna karakteristična crta koja se vidi u zbirci Na sto ognjeva je Radićeva majstorska sposobnost da umetnički uobliči priču o trivijalnoj svakodnevici, o običnim ljudima sa sela, da kompozicijom i pripovedanjem zavede čitaoca i da ga tendenciozno vodi ka pointu.

O krivici starosti pisalo se i danas pišu brojni svetski pripovedači, ali je Radić to izveo na neki naš način iznoseći kako se oseća jedan starac koji je nadživeo mlađe od sebe. Priča Starost – pakost spada u one neobične i drugačije priče u zbirci Na sto ognjeva gde su glavni akteri oni obilno nebitni u životu i u književnosti. I kao svaki sjajan analitičar života, čovekove psihe i emocija, Radić zapaža baš tu pogrešku – ignorisanje ili zatvaranje očiju pred emocijama jednog stvora koji je možda svima nebitan, ali ima svoju dušu i srce. I zaslužuje da se i o njegovoj boli zna, pa i piše i čita.

U zbirci Na sto ognjeva priča Božja volja prikazuje upravo onu fizičku i emotivnu zavisnost seljak od prirode i prirodnih zakona. U središtu je odnos oca i sina. Kada zajedno uspevaju da odbrane zasađena polja, šljivare i stoku od propasti, onda je odnos pun veselja i želje za daljim životnim radostima, koja se konkretno ovde ogleda u želji za ženidbom, odnosno potomstvom. A kada se nesreća ipak desi, mračne emocije ih preplavljuju.

Zbirka sadrži i pomalu duhovitu priču o odnosu gazda Marka i jednog magarca Muse, koga je kupio tokom demobilizacije i do koga je mnogo očekivao. Priča podrazumeva i neku vrstu servantesovske aluzije na Marka Kraljevića i njegovog konja Šarca, a zbog imena na Musu Kesedžiju. I dok se Don Kihot bori s vetrenjačama, naš se (gazda) Marko bori sa Musom, koji jednog dana odbija poslušnost. Ova slojevita priča govori i o tome da više među nama nema ni Marka Kraljevića, ni Šarca, da je sve devalviralo i postalo urnebesno smešno. Čini se da je reč o padu ideala, ali i vrednosti: vernosti, poslušnosti. U krajnjoj konsekvenci možda je ovo i priča odnosu gazde i konja i našem tradicionalno bliskom odnosu prema životinjama. Ona je smešna, groteskna, tragična, ali u ovoj priči, kao i u čitavoj zbirci Na sto Ognjeva, Dušan Radić prikazuje stvarni život našeg čoveka na umetnički doteran i osmišljen način. Ali kraj ove pripovesti ipak donosi podatak o vernosti o životinji koja iako smešna i za podsmeh spašava gazdu. I to je poruka o ulaganju u ispravne ideale ma koliko oni danas izgledali nisko i trivijalni u odnosu na nekadašnje, ako su ikad postojali.

Ipak u zbirci Na sto ognjeva priča koja je u najboljem smislu radićevska je Loš dan. Ona i ima u sebi onu dvostranost prikaza seoskog života, sliku u kojoj nije sve crno-belo, već ima i sivog, i posebnog i idealnog i prljavog. A opet on na toliko veličanstven način prati misli i osećaje glavnog junaka da zaista nije slučajno da je Ćosić od njega preuzeo taj najčistiji oblik unutrašnjeg monologa i doživljenog govora, koji kroz ove autore daju najsnažniju emotivnu, pa i umetničku vrednost našoj literaturi, koja se tiče nas samih, naših predaka, seoskih ljudi i žena. U središtu priče je čovek koji pokušava da spase snaju, ali ne uspeva, i još pored toga, kada ona umire, on shvata da je bila grešnica, da je prevarila njegovog sina, koji već dve godine radi u pečalbi da ih sve hrani. Ona je pokušala da izazove pobačaj kako bi se oslobodila ploda prevare, i to je izazvalo smrt. Rešava da njenu sramotu odbaci, da je javno osudi, ali u zadnji čas odustaje zbog unuke i svog sina, želeći da ih u nesreći gubitka majke i žene makar oslobodi sramote. Čitalac sve vreme, kao i uz druge priče Dušana Radića, proživljava emotivne obrte junaka i na samom kraju uz njega bi mogao iskreno da se isplače.

U ovoj zbirci ima i drugih kvalitetnih priča, a knjigu možete videti OVDE.

Sva dela Dušana Radića pronaći ćete OVDE.

Portalibris je u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdao i mnoge druge zaboravljene autore, među kojima su Svetozar Ćorović, Zarija R. Popović, Milan Savić, Milan Đ. Milićević itd.

 

 

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu