Драгоцена огрлица је први роман Лазара Комарчића, објављен 1880. године. У средишту радње романа је судски процес на коме треба да се утврди власништво над огрлицом велике материјалне вредности. Наиме, младић наизглед скромног порекла, без утицајних пријатеља и друштвених веза, Флавије Розети покушава на суду да докаже како је драгоцена огрлица, тренутно у власништву госпође Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П., његова својина. Иако су докази, искази сведока и чињенице на његовој страни, Флавије неће успети да овај судски процес оконча у своју корист, јер против себе има сувише моћне противнике, представнике државне и судске власти.
Лазар Комарчић је своју Драгоцену огрлицу писао под јаким утицајем европског романтизма, угледајући се у првом реду на Виктора Игоа и Јаднике. Радња Драгоцене огрлице смештена је у град П., без икакве сумње – Париз, крајем XVIII и почетком XIX века, односно након Француске револуције и терора Јакобинске диктатуре. Паралеле између Јадника и Драгоцене огрлице превазилазе, наравно, исти просторни и временски оквир и виде се првенствено у истим типовима јунака – људима изузетно тешких животних судбина који уз помоћ милостивих појединаца успевају да промене своје околности и да се обогате, а стечено богатство користиће како би и сами помагали сиромашне и несрећне, наравно, потпуно анонимно. Велом тајне обавијене су личности и Игоовог Жана Валжана и Комарчићевог Огиста Дегиља.
Драгоцена огрлица заправо је инспирисана једним случајем који је изазвао велико интересовање у српској јавности и био детаљно праћен у дневној штампи. Реч је, наиме, о судском процесу који су повели наследници Илије Коларца у намери да оборе тестамент овог знаменитог српског задужбинара и добротвора. Повезивање овог сензационалног случаја и потке романа извршено је директно кроз оквирну причу коју један учитељ приповеда окупљеним суграђанима. На тај начин испричана повест о француском друштву постаје радња романа и непосредно илуструје друштвене прилике у тадашњој Србији.
Драгоцена огрлица се типично одређује као криминалистички роман забавног карактера, конкретније као роман интриге, мистерије и загонетке. Наравно, ова жанровска одређења налазе своје оправдање у тексту, јер кроз јавно суђење пратимо одмотавање клупка криминалне завере. Међутим, злочин који је унесрећио један људски живот у фокус доводи питање друштвене правде, што овај роман превасходно одређује као социјални роман. Драгоцена огрлица Лазара Комарчића у основи је друштвена критика усмерена против спреге владајуће класе и корумпираног судства, и репрезентативно доноси друштвено-политичке ставове овог лево оријентисаног аутора.
У друштву које је толико корумпирано да у њему нема никакве социјалне правде, нема места за морално узвишене људе, те јунацима овог романа не преостаје ништа друго сем да се из тог и таквог друштва уклоне. Друштвена критика се овим контрастом заоштрава, да би свој врхунац досегла у недодирљивости злочинаца потцртавајући Комарчићев песимистичан поглед и на српско друштво.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други занимљиви романи заборављених писаца као што су: Светолик Ранковић (Порушени идеали, Горски цар, Сеоска учитељица), Стојан Новаковић (Калуђер и хајдук), Иво Ћипико (За крухом, Пауци), Андра Гавриловић (Прве жртве, Деспотова властела) и многи други.
Сва дела Лазара Комарчића можете пронаћи ОВДЕ.