Крвави престо и Наши сељани два су драмска дела српског позоришног писца и песника Димитрија Мите Поповића. Он је аутор бројних родољубивих, дескриптивних, љубавних песама, које су му распоређене у четири збирке, а објављивао их је и у разним часописима: Даници, Летопису Матице српске, Стражилову, Јавору и многим другим. Порталибрис је објавио три књиге Поповићевих песама: Песме 1, Песме 2 и Пред васкрс. Када су у питању његови драмски текстови, написао их је шест: Цар Јован, Деспот Лазар Бранковић, Стеван, последњи босански краљ, Градиња и син му Немања, Крвави престо и Наши сељани.
Драме Димитрија Мите Поповића Крвави престо и Наши сељани Порталибрис објављује у својој едицији Отргнуто од заборава, у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије.
Крвави престо
Крвави престо је историјска трагедија у пет чинова, написана у јампском стиху. Она говори о дукљанском краљу Бодину и догађајима на двору док је он на престолу. Краљ Бодин је владао од 1082. до 1108. године, а за време његове владавине Дукља је била врло моћна држава. Оженио се 1081. године Јакинтом, ћерком норманског владара. Димитрије Мита Поповић њу представља као веома властољубиву краљицу, која је спремна на све зарад сопствене користи. Она немилосрдно кује планове како би краља Бодина завадила са рођацима. На почетку се Бодинова браћа од стрица жале како се по народу прича да је краљу Бодину милији Грк и да га радије гости него Србина, те тако покушавају Бодину да скрену пажњу на то што он ради. Заправо, најгласнији је Кочопар, син Радослављев, коме је Бодин преузео престо.
Док Јакинта са Косором сплеткари, краљ Бодин јој слепо верује и тако срља у пропаст до – крвавог престола. Својим малверзацијама Јакинта је уз помоћ сарадника, којима је обећала награде, успела да доведе Радослављеве синове до гроба. Краљ Бодин на крају долази до истине, али њега сада муче сенке, привиђа своје мртве рођаке, и – у потпуном лудилу – умире.
Драма Крвави престо Димитрија Мите Поповића изведена је први пут у Српском народном позоришту у Новом Саду 29. новембра 1881. године. Касније је извођена у Сомбору, Суботици, Земуну, Руми, поново у Новом Саду, Старом Бечеју, Кикинди, Бечкереку, Вршцу.
Наши сељани
Наши сељани Димитрија Мите Поповића је народна позоришна игра у три чина с певањем и играњем. Музику је радио српски композитор, лекар и пијаниста – Јован Пачу. Овај драмски комад изведен је први пут 26. децембра 1885. године, такође у Српском народном позоришту у Новом Саду. Ово је једино драмско дело Мите Поповића које није историјске тематике. Сматра се првим српским позоришним делом које приказује сеоски живот. Сматра се да је Поповић са овим делом направио право освежење за публику, која је навикла на дела у вези са историјом. Ова драма, Наши сељани, вешто вођена и са елементима комике, смештена је у бачко село и представља приче младих парова чији љубавни јади бивају све већи због наизглед непомирљивих односа међу породицама.
Иако би требало да буде представљена идилична сеоска атмосфера, ако мало боље погледамо, није све тако сјајно и бајно. Најпре су ту завађене породице газда Јоце и газда Анта, њихове жене, које имају лошу нарав, само траже разлоге за свађу, језик им је оштар, једна другу не подносе и грабе прилику да се међусобно нападну или оговарају. Не без разлога – зову се Вата и Ката. Оне су мајке које не би дале своје кћери у породицу ове друге. Један од драмских токова драме Наши сељани Димитрија Мите Поповића јесте љубав између Рада, газда Јоциног сина, и Смиљане, Антине кћи.
У драми су интересантне још две младалачке љубавне приче: између писара Стеве и Марине, ципеларове ћерке, и Антине друге ћерке, Јованке, и пастира Илије.
Осим љубавних заплета, ова драма Димитрија Мите Поповића приказује још један ток: велики газда Анта је у невољи, нема довољна новца да врати дуг свом куму и из тог разлога нужда га примора да тражи помоћ од зеленаша Давида. Читаоцима остаје да сами сазнају ко је успео да разреши ситуацију и спречи да не дође до већих невоља.
Несумњиво је да ћете се више опустити уз драму Наши сељани него Крвави престо, зато што покрећу различите теме, Наши сељани су богати и песмом, тј. јунаци драме своја осећања и мисли често исказују кроз стихове, али је такође сигурно да су обе драме квалитетне, имају своја питања и одговоре, над којима треба добро да се замислимо.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате драме српских писаца, међу којима су: Вечити младожења Александра Илића, Кроз шибу Жарка Лазаревића, Владимир и Косара Лазара Лазаревића, Чучук Стана Милорада Петровића Сељанчице и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Крвави престо и Наши сељани погледајте ОВДЕ, а сва дела Димитрија Мите Поповића ОВДЕ.