Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Kritika društva u knjizi „Čaršija i kultura” Sretena Dinića

Iako danas zaboravljen, Sreten Dinić bio je jedna od najenergičnijih prosvetiteljskih figura u oslobođenoj modernoj zemlji. Svoj poziv on je video u držanju predavanja i pisanju članaka u kojima je iznosio oštre kritike prema postojećem stanju školstva, kulturnih institucija, obrazovanosti i pristojnosti naroda itd. Knjiga Čaršija i kultura predstavlja izbor eseja i govora koji su specifični pre svega po tome što su i danas aktuelni. Izgleda da od 1909, kada je većina tog materijala nastala, nismo daleko odmakli.

Dinić ima ton prosvetitelja, ali i modernog mislioca kakve danas pratimo na društvenim mrežama. Pa se čak i neki njegovi stavovi poklapaju sa onim o čemu je pisao Konstantinović, o čemu govori Žižek, Piterson, i mnogi drugi. Ono što je i pored velikog vremenskog raspona njima zajedničko jeste pitanje napretka naroda, civiliziranja i neke vrste loših uticaja i pogrešne usmerenosti kretanja zapadne civilizacije, koja vodi ostatak sveta u određenom smeru.

knjiga „Čaršija i kultura”U predavanju po kome i zbirka nosi naslov Čaršija i kultura on pre svega obraća pažnju na karakteristike konzumerističkog društva u kakvom živimo i danas, a koje je tada začeto na našim prostorima, i gde su glavni zahtevi prestiž u posedovanju i lepoti, društveni ugled i poštovanje vezani isključivo za bogatstvo, uopšte gde dominira kapitalistička tendencija da se svima nudi prilika zadovoljenja nekih zaista postojećih ljudskih potreba – da se dopadnu, da lepo izgledaju, da žive lagodno… Ali je cena toga u neprihvatanju one težine koju život ipak nosi, u odustajanju od onog truda koji svaki čovek mora da učini kako  bi bio plemenitiji, kulturniji, čime bi svet i život bili bolji i lepši za većinu, kako bi njegov život imao dublji smisao.

U eseju o ćiftama i ćiftizmu, koji zauzima važno mesto u zbirci Čaršija i kultura, Dinić nam otkriva ne samo ovu pojavu i tipsku ličnost varošanina koga zanima samo zarada, štednja, a nimalo prosvećenost i kultura. I tu on vrlo precizno prikazuje varoške prvake koji bi navodno trebalo da budu primer za ostale ljude nižeg socijalnog sloja, kao i za seosko stanovništvo. On uviđa da se modernost prima samo u kontekstu bogaćenja i tu dolazi i do moralnih problema – prevara, nekultura, neobrazovanje, nepristojnost nisu problem ako je neko bogat trgovac. On ne donosi rešenje ovog problema sem da se kultura definiše kao važna u društvu, a da oni koji je nemaju budu društveno prezreni. Pa ipak takva kulturna revolucija nije se desila ni u vreme nastanka Čaršije i kulture, ni do dana današnjeg, čak je dvadeset prvi vek postao vreme kada je kultura još manje važna, već vladaju novac, moć i zabava, kojima se isključivo teži.

Pomalo je staromodan i pristalica patrijarhalnog modela kada govori o položaju žena i njihovoj ulozi. Iako je to bilo vreme kada je bilo skoro nemoguće da žena zaista bez pomoći bude posvećena majka i uspešna poslovna ličnost (u meri i u zanimanjima u kojima je to bilo uopšte dozvoljeno), a što je danas ipak lakše, on insistira na podeli uloga u kojoj muž ide na posao i zarađuje, a žena se bavi kućnim poslovima i decom. U tom kontekstu on navodi i lični primer.

Sreten DinićVerovatno najvažniji i najpraktičniji su njegovi predlozi vezani za školstvo i obrazovanje. On je kao neko ko u školstvu i radi jako dobro upućen u stvarno stanje na terenu, da su škole urušene, da ih nema dovoljno, da se i dalje ne oseća važnost obrazovanja. On daje neke primere, objašnjava šta su problemi, kako se oni mogu rešiti. On inače u čitavom delu Čaršija i kultura navodi da mnogo nade polaže u obrazovanje, smatrajući da će se školovanjem većeg broja ljudi povećati kulturni nivo cele nacije, da će se povećati poštovanje prema kulturnim i prosvetnim radnicima, da će svi imati bolji kvalitet života i da će se zapravo svi postojeći problemi tako donekle rešiti. Iako je mnogo doprineo napretku prosvete i školstva, njegovi će se snovi pre svega ostvariti kada se u Socijalističkoj Jugoslaviji izvrši masovno opismenjavanje, građenje škola i uvođenje obaveznog obrazovanja. Međutim, ni ta reforma neće u potpunosti dovesti do cilja, jer tvrdokorni ćiftinski mentalitet, siromaštvo i želja za moći i bogatstvom u našem su narodu bili i ostali iznad svega. Možda je bolje reći da smo, kao što u knjizi Čaršija i kultura Sreten Dinić kaže, ostali jedna velika čaršija, ili palanka, kojoj su školstvo i kultura samo neko nužno zlo koje se mora obavljati, i koju će sličnom oštricom opisati Dinićev sledbenik Radomir Konstantinović iz jednog novog ugla.

U ediciji Otrgnuto od zaborava Portalibris je izdao dela mnogih zaboravljenih autora, među kojima su Milan Đ. Milićević, Jaša Prodanović, Jovan Subotić

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu