Издавачка кућа Порталибрис у једној књизи објављује две историјске драме Милана Јовановића Морског: Демон и Краљева сеја.
Милан Јовановић Морски у историји српске књижевности најпознатији је по својим путописима са Блиског и Далеког истока, Индије и Африке (Тамо-амо по Истоку, Горе-доле по Напуљу, С мора и са сува). По професији је био лекар, а каријеру је градио на великим прекоокеанским бродовима, што му је дозволило да пропутује велики део света.
Поред, у своје време, чувених и радо читаних путописа, написао је и неколико успешних историјских драма и алегорија: Краљева сеја (1864), Демон (1872), Сан и јава (1874) и Крстоносци (1897). Написао је и једну комедију, Несуђени (1881), а превео је и Шекспирову Меру за меру (1982).
Краљева сеја
Краљева сеја је историјска драма у четири чина чија је радња смештена за време владавине краља Стефана Дечанског и одвија се делимично на двору бугарског краља Михаила, а делимично у Србији.
Окосница драмске радње везана је за једну љубавну сплетку која прети да скрши крхки мир између Србије и Бугарске. Бугарски краљ Михаило и византијска принцеза Теодора желе да своју љубавну везу озваниче браком у чему им смета Неда, краљева супруга и сестра Стефана Дечанског, чијим је браком утемељен овај мир.
Без обзира на велику војну силу Бугарске потпомогнуте Византијом, исход ратног сукоба са Србијом био би неизвестан, па краљ не може само да развргне свој брак, већ му је неопходан ваљан и утемељен разлог за то. Тако ће Неда, узорна супруга и вољена мајка, бити оптужена за прељубу.
Оно што је карактеристично за ову драму су њени женски ликови, јер се главни сукоб темељи на судару двају женских принципа – узорности супруге, мајке и владарке Неде и амбициозности, страсти и ратоборности њене супарнице Теодоре.
Занимљива је и изградња лика Душана, сина Стефана Дечанског и будућег цара. У овој драми нема ни помена о било каквом сукобу између оца и сина, Душан је одан и послушан син. Милан Јовановић Морски промишљено приступа овом лику и ми видимо све одлике будућег величанственог владара. Душан је пре свега свестан свих дужности владара; он је мудар војсковођа, одважан ратник, вешт дипломата и племенит човек.
Демон
Демон је историјска алегорија у три чина, структуром и уметничком замишљу врло комплексно и амбициозно дело, јер Милан Јовановић Морски повезује различите временске планове српске историје и подводи их под заједнички именилац. У драми Демон аутор бира кључне историјске догађаје, проналази у њима заједничке обрасце, узроке и последице, и алегоријски их представља.
Смрт цара Душана, пропаст на Косову и атентат на кнеза Михаила у својој основи имају у српској усменој традицији установљене узроке: неслогу и издају. Међутим, Милан Јовановић их помера на план општег усуда и мотивише вечним сукобом између сила добра и зла за превласт на Земљи.
Као што се већ самим насловом сугерише, силе пакла кушају људе и наводе их на зло обећањима славе, власти и богатства. У прва два дела драме пратимо сплетке Демона, колебање краља Вукашина и Вука Бранковића и њихово коначно приклањање пакленим силама. Разлику доноси трећи део драме у коме коначно долази до победе сила добра коју представља Геније. Геније је, у ствари, оличење народног духа и јединства нације. Ранији примери српске пропасти сачувани су у народу у усменом памћењу, па ће кроз хорску народну песму бити не само препознати и обновљени, већ и превазиђени. Вила као отелотворење народне уметности на крају ове драмске алегорије убија Демона, представници различитих национа дићи ће свој глас, али овог пута у свеопштој хармонији, тако да ће принципи пропасти српске државе у прошлости – неслога, раздор, сујета – бити заувек побеђени.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате драме историјске тематике као што су: Крст и круна и Сан на јави Јована Суботића, Посмртна слава кнеза Мијаила Ђорђа Малетића, Смрт Уроша Петог Стефана Стефановића, Немања и Тодор од Сталаћа Милоша Цветића и многе друге.
Сва дела Милана Јовановића Морског можете видети ОВДЕ, а књигу Краљева сеја и Демон ОВДЕ.