Да ли знате ко је Стеван В. Поповић?
Стеван В. Поповић (1845–1918) био је књижевни критичар, писац, преводилац, политичар, управник Текелијанума, школски надзорник и педагог.
Родио се 22. септембра 1845. године у Бечеју. Његова породица била је добростојећа трговачка. Међутим, кад је Стевану била једанаеста година, отац му је умро, а претходно је почео да губи своје богатство, те је ова породица остала без своје главе, и то знатно осиромашена. Основну школу учио је у Сремским Карловцима, а касније је прешао у Пешту, која му је донела много тога позитивног. Наиме, он је био питомац на Текелијануму. Једном приликом је држао свечану беседу, а присуствовали су кнез Александар Карађорђевић и кнегиња Персида, који су пожелели да им баш Стеван В. Поповић подучава децу. Прихватио је, па је код њих провео три године, од 1865. до 1868.
Цео свој живот посветио је просвећивању српског народа. Залагао се за отварање нових школа, опремање и одржавање старих, уређивање уџбеника. Његова мисија је била да се народ описмењује, а да се за то стварају добри услови. Иако је дипломирао права, судбина га води на другу страну. Почев већ од гимназијских и студентских дана, он до краја свог живота има улогу учитеља. Био је директор Српске народне школе у Будиму, школски надзорник српских школа у оквиру Будимско-бачке дијецезе. Године 1883. Стеван В. Поповић постао је управник Текелијанума и вршио је ту дужност све до смрти.
И у листовима које је уређивао и за које је писао текстове он је показивао своју жељу и педагошки рад. Штампао је Свеску за педагогију 1868. године, којом такође указује на важност васпитања и образовања. Издавао је педагошки лист Српска народна школа. Он је покренуо часопис Орао: велики илустровани календар, који је излазио једном годишње у периоду од 1875. до 1904. године. У овом часопису Стевана В. Поповића објављивани су радови из области здравства, педагогије, економије, етнологије, историје итд. Сви они имали су исти циљ – образовати народ, васпитавати децу и радити на очувању националног идентитета. Орао је био изузетно квалитетан и сматрао се најбољим до тада, узором свих других календара. Поповић је уређивао Српске илустроване новине и пољопривредни часопис Њива. Писао је текстове за Јавор, Летопис Матице српске, Позориште, Стражилово…
Стеван В. Поповић је аутор прве српске песничке антологије за децу – Венац песама (1872). Највећи број песама које је објавио налази се у овој збирци. Поред песама за децу, писао је и родољубиву поезију, коју је сврстао у две збирке: Велики српски декламатор и Српски декламатор, обе објављене 1879. године. Познате су му и збирке разних песама Божићни дар и Мале гусле, пригодне збирке Полаженик, Бадњак и Божић. Поповић је писао и приповетке, а неке од најпознатијих су му: У добру се не понеси, Говори истину, Не хвали дан пре вечери, Слеп а види, Орлово гнездо, Наш мали добротвор… Приповетке су такође разврстане по антологијама: Дан и ноћ, Невен цвеће, Дечје радовање и Мали свет. Свеукупно узев, основна карактеристика књижевног рада Стевана В. Поповића јесте дидактичност.
Поповић је био ангажован и као политичар. Био је уз Светозара Милетића и Народну слободоумну странку. Био је посланик у парламенту Мађарске и у Хрватском сабору. Уређивао је Заставу, политички лист Срба у Војводини, чији је оснивач и уредник Милетић. Због једног чланка кажњен је затвором, а казну је одслужио у Вацу. Отуда му и надимак Вацки. Осим овог надимка, звали су га одмиља Чика Стева.
Стеван В. Поповић је био у браку са Јустином Кукин и имали су троје деце. Умро је изненада 6. фебруара 1918. године.
Сва дела Стевана В. Поповића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.