Da li znate ko je Stevan V. Popović?
Stevan V. Popović (1845–1918) bio je književni kritičar, pisac, prevodilac, političar, upravnik Tekelijanuma, školski nadzornik i pedagog.
Rodio se 22. septembra 1845. godine u Bečeju. Njegova porodica bila je dobrostojeća trgovačka. Međutim, kad je Stevanu bila jedanaesta godina, otac mu je umro, a prethodno je počeo da gubi svoje bogatstvo, te je ova porodica ostala bez svoje glave, i to znatno osiromašena. Osnovnu školu učio je u Sremskim Karlovcima, a kasnije je prešao u Peštu, koja mu je donela mnogo toga pozitivnog. Naime, on je bio pitomac na Tekelijanumu. Jednom prilikom je držao svečanu besedu, a prisustvovali su knez Aleksandar Karađorđević i kneginja Persida, koji su poželeli da im baš Stevan V. Popović podučava decu. Prihvatio je, pa je kod njih proveo tri godine, od 1865. do 1868.
Ceo svoj život posvetio je prosvećivanju srpskog naroda. Zalagao se za otvaranje novih škola, opremanje i održavanje starih, uređivanje udžbenika. Njegova misija je bila da se narod opismenjuje, a da se za to stvaraju dobri uslovi. Iako je diplomirao prava, sudbina ga vodi na drugu stranu. Počev već od gimnazijskih i studentskih dana, on do kraja svog života ima ulogu učitelja. Bio je direktor Srpske narodne škole u Budimu, školski nadzornik srpskih škola u okviru Budimsko-bačke dijeceze. Godine 1883. Stevan V. Popović postao je upravnik Tekelijanuma i vršio je tu dužnost sve do smrti.
I u listovima koje je uređivao i za koje je pisao tekstove on je pokazivao svoju želju i pedagoški rad. Štampao je Svesku za pedagogiju 1868. godine, kojom takođe ukazuje na važnost vaspitanja i obrazovanja. Izdavao je pedagoški list Srpska narodna škola. On je pokrenuo časopis Orao: veliki ilustrovani kalendar, koji je izlazio jednom godišnje u periodu od 1875. do 1904. godine. U ovom časopisu Stevana V. Popovića objavljivani su radovi iz oblasti zdravstva, pedagogije, ekonomije, etnologije, istorije itd. Svi oni imali su isti cilj – obrazovati narod, vaspitavati decu i raditi na očuvanju nacionalnog identiteta. Orao je bio izuzetno kvalitetan i smatrao se najboljim do tada, uzorom svih drugih kalendara. Popović je uređivao Srpske ilustrovane novine i poljoprivredni časopis Njiva. Pisao je tekstove za Javor, Letopis Matice srpske, Pozorište, Stražilovo…
Stevan V. Popović je autor prve srpske pesničke antologije za decu – Venac pesama (1872). Najveći broj pesama koje je objavio nalazi se u ovoj zbirci. Pored pesama za decu, pisao je i rodoljubivu poeziju, koju je svrstao u dve zbirke: Veliki srpski deklamator i Srpski deklamator, obe objavljene 1879. godine. Poznate su mu i zbirke raznih pesama Božićni dar i Male gusle, prigodne zbirke Polaženik, Badnjak i Božić. Popović je pisao i pripovetke, a neke od najpoznatijih su mu: U dobru se ne ponesi, Govori istinu, Ne hvali dan pre večeri, Slep a vidi, Orlovo gnezdo, Naš mali dobrotvor… Pripovetke su takođe razvrstane po antologijama: Dan i noć, Neven cveće, Dečje radovanje i Mali svet. Sveukupno uzev, osnovna karakteristika književnog rada Stevana V. Popovića jeste didaktičnost.
Popović je bio angažovan i kao političar. Bio je uz Svetozara Miletića i Narodnu slobodoumnu stranku. Bio je poslanik u parlamentu Mađarske i u Hrvatskom saboru. Uređivao je Zastavu, politički list Srba u Vojvodini, čiji je osnivač i urednik Miletić. Zbog jednog članka kažnjen je zatvorom, a kaznu je odslužio u Vacu. Otuda mu i nadimak Vacki. Osim ovog nadimka, zvali su ga odmilja Čika Steva.
Stevan V. Popović je bio u braku sa Justinom Kukin i imali su troje dece. Umro je iznenada 6. februara 1918. godine.
Sva dela Stevana V. Popovića koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE.