Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Михаило С. Петровић, „Београд пре сто година”

Михаило С. Петровић (1901–1949) један је од најзначајнијих српских проучавалаца историје Београда. Његов допринос истраживању како политичке тако и приватне историје наше престонице спада међу најлепше и најинтимније описе београдског живота кроз векове. У његовим делима читаоци могу открити како је Београд изгледао у различитим временима своје историје, под различитим управама, са различитим културама, религијама и обичајима својих житеља. Поред дела Београд пре сто година, Порталибрис је већ објавио две Петровићеве књиге: Како је постао Београд и Борбе старог Београда.

Београд пре сто година (1930) Михаила С. Петровића, иако врло богато поткрепљен бројним изворима о историји овог града нема намеру да се представи искључиво као научна студија. Овај необичан приступ оставља утисак о писцу као посвећенику и заљубљенику у свој град и његову историју, те чини дело приступачним и лако читљивим. Сам аутор о сопственим побудама за писање овог дела каже:

Објављујући ову књигу нисам имао претензију да публици пружим исцрпну и потпуну слику културних и друштвених прилика у Београду пре сто година. Бићу задовољан ако сам успео да дам неколико живописних и занимљивих скица, и да код читалаца изазовем љубав и интересовање за необично оригиналну и поучну прошлост Београда.

Михаило С. Петровић, после кратког увода у коме даје сажет историјат града у поглављу Од праисторијског насеља до модерног града, посебно своје интересовање концентрише на двадесете и тридесете године 19. века, представљајући нам како је Београд изгледао сто година пре него што писац о њему пише. На овај начин нама, данашњим читаоцима, приближава слику Београда пре двеста година, истовремено дајући и Београд свог времена, Београд двадесетих и тридесетих година 20. века.

Кроз поглавља Сараји и хареми паше са три туга, Гробља, џамије и ћепенци, и Кад су Теразије биле на периферији Михаило С. Петровић нам дочарава изглед Београда, београдског Града односно саме тврђаве и његове периферије која данас чини најуже градско језгро – описује нам границе тадашњих појмова турског града и турских, српских, јеврејских и ромских махала, те описе свакодневног живота људи у овој компликованој, мултикултуралној средини.

Тридесете године 19. века представљају период изузетно значајног и наглог развоја Београда. Убрзана урбанизација суочила се са неком врстом правног хаоса који је до тада владао и захтевала је решавање различитих друштвено-политичких проблема. Било је неопходно пре свега уредити односе међу различитим етничким заједницама које у граду живе, изградити бирократске и правне институције, те поставити здраве темеље будућој еволуцији Београда коју треба саобразити и са његовом новом политичком улогом у животу Србије.

Могли бисмо рећи да је најзанимљивији део ове књиге сачињен управо од анегдота и прича везаних за судбине обичних људи у овом јединственом времену развоја града; са којим су се све проблемима и мукама суочавали људи ових година Михаило С. Петровић доноси нам у поглављима Почеци организовања београдске општине и први кметови, Прве тешкоће београдске општине, Кућа за сто гроша и Кнежеви конаци.

Сложени и замршени односи међу Турцима, Србима, Јеврејима, Ромима и Цинцарима који живе заједно, али истовремено и сасвим одвојено доносе слику Београда као узбудљивог, разноликог али и опасног и непредвидивог места за живот. У поглављима Лажљиво пријатељство, Коло пред чељустима турских топова, Сусрет Запада и Истока и Блажени потпис увек победоносног султана Махмуда Хана Михаило С. Петровић пружа описе бројних догађаја који су обележили српску историју, али и поред тога, што је много занимљивије, доноси бројне анегдоте о међусобним односима Срба и Турака, од којих су неке безазлене и шаљиве, док има епизода чије су последице трагичне.

Улице без жена, Зле жене и неверни мужеви, Кад није било новина и Школа и просвета поглавља су која нам описују занимљивости приватне историје града и његове свакодневице, као и његов културни напредак, односно установљавање различитих институција друштвеног живота, па чак и појаву прве књижевне критике:

Мало је Београђана који данас знају и за име слепога Ђуре Милутиновића Црногорца, а то је некада, пре сто година, била једна од најмаркантнијих и најпознатијих личности српскога дела Београда. Није било ни Турчина ни Србина у београдској чаршији који није познавао брата Ђуру или чича Ђуру.

Први књигопродавац београдски, Глигорије Возаровић, или ко од ондашњих школованих људи који су се у Возаровићевој књижари сакупљали морао је Ђури да прочита сваку нову књигу која би из штампе изишла, а Ђура је после ишао кроз варош да садржину препричава и коментарише „купцима и житељима београдским” и да купи претплату на ту књигу. Тако је он био и први књижевни критичар у Београду.    

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге занимљиве књиге о Београду као што су: Из београдског живота Сима Матавуља, Записи старог Београђанина Косте Н. Христића, Под окупацијом Борисава Станковића, Београд некад и сад Бранислава Нушића, Покошено поље Бранимирa Ћосићa, Дошљаци и Чедомир Илић Милутина Ускоковића, Једноспратне куће Љубице Радојичић и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.

Сва дела Михаила С Петровића можете пронаћи ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу