Љубомир Недић је, поред Богдана Поповића, Павла Поповића и Јована Скерлића, књижевни критичар ком дугујемо захвалност што се српска књижевна критика издигла на високо место и добила свој потпуни значај. Он је увео нове методе за изучавање и оцењивање неког дела, па се сматра зачетником српске модерне књижевне критике. Дотад незаобилазни пут да се говори о неком књижевном делу био је да се зна ауторова биографија и историјске, политичке и друштвене прилике у којима је он стасавао, а од Недића се принцип заснива на естетској методи и циљ му је да се суд о делу донесе искључиво гледајући уметничку вредност.
Из новије српске лирике
Љубомир Недић написао је бројне студије и чланке, а једна од његових најзначајнијих студија јесте Из новије српске лирике (критичке студије). У предговору друге књиге Целокупних дела Љубомира Недића Владимир Ћоровић за ову књигу каже: „С том књигом, која чини један од најважнијих датума у хисторији српске критике, Недић је погодио прави позив и дао своју главну меру. Књижевна критика постаје после тога његова главна страст и главно занимање, иако се раније, говорећи о Хамлету, као снебивао што улази у област естетских питања, за која се не осећа ’довољно спреман’.”
Много тога у вези са песништвом Ђуре Јакшића, Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја, Јована и Војислава Илића сазнаћете читајући књигу Из новије српске лирике, у којој је Љубомир Недић говорио о овим песницима и на похвалан начин, али и замерајући и критикујући им многе појединости у песмама које су писали. Његова књижевна критика је на многим местима и те како оштра, а чини се да пре њега нико од критичара о српској књижевности није писао и коментарисао на такав начин. Зато, може се рећи да је појава ове књиге изнедрила многе касније српске критичаре који ће бити спремни да суде о делу на основу уметничких вредности које оно носи, што ће омогућити да целокупна српска књижевност буде напреднија и квалитетнија. 
Анализирајући српске песнике, Љубомир Недић истиче Ђуру Јакшића као најбољег међу њима, након Бранка Радичевића, па ће прве странице књижевне критике Из новије српске лирике управо обележити критика о песништву овог српског романтичара. Уједно ће се Недић осврнути и на Јакшићево сликарство, упоређујући описе које ствара на платну или оне о којима пише на папиру, стварајући најлепше стихове српске поезије. „Но Јакшић није само сликар-песник, који уме речима сликати оно што би сликар на платну насликао. Вештина песникова виша је и савршенија од вештине сликареве; песник иде даље но што може ићи сликар, он уме речима насликати и оно што никоја кичица није кадра представити.”
Иако се Змајеве песме из песничке збирке Ђулићи сматрају као једне од најемотивнијих и најлепших, Недић не мисли тако, те његова књижевна критика упућена Чика Јови сугерише да су стихови из Ђулића „хладни” и да „немају поетских лепота”. Наводећи поједине Костићеве стихове и његове кованице, не спори да је он песник ког ће српска књижевност дуго помињати и читати, али истиче и његове замерке, које му не опрашта.
Књижевне критике
Поред ове књиге, Порталибрис је објавио и Књижевне критике, књигу која садржи бројне критике Љубомира Недића о делима српске, али и светске књижевности. Када погледа дела светске литературе, аутор нарочито наглашава Шекспировог Хамлета и Гетеовог Вертера, који су за њега ванвременска дела. Једино што Недићу смета у лику младог данског краљевића јесте његова неодлучност и на неким местима неоправданост његових поступака. Док представља стваралаштво српских писаца, он даје и сажет приказ и оцену за романе Сељанка Јанка Веселиновића и Прве жртве Андре Гавриловића, које такође можете наћи у Порталибрису у оквиру издања из едиције Отргнуто од заборава.
Овде ће Љубомир Недић изнети и уопштене ставове о књижевној критици и њеном стању у српској књижевности, чак је овај чланак упутио Богдану Поповићу. У њему објашњава разлику између књижевне критике и историје књижевности, а за предмет књижевне критике наводи „књижевна дела, њихов претрес и оцену”. У овом чланку такође расправља о негативним странама коришћења биографске методе приликом проучавања неког дела, и пише о томе како од ње треба да се одустане.
Књижевне критике овог истакнутог критичара упознаће читаоца и проучаваоца са радом и делом Љубомира Ненадовића, Милана Ђ. Милићевића и Милорада Шапчанина.
Просветна и књижевна питања
Љубомир Недић у књизи Просветна и књижевна питања, како и сам наслов најављује, полемише о стању српске просвете у времену чији је сведок, као и о језику и књижевности. Он мисли да је српска просвета у доста лошој ситуацији и да би могло много тога да се унапреди и побољша, што би касније и мотивисало појединце да буду једни од просветних радника или што би помогло да се из српских школа изнедри доста више интелектуалаца него што је случај. Недић мисли да је политика узела маха на свим пољима, али да јој свакако није место у школству, јер то ремети много тога. Наиме, таман кад би се нека промена могла усталити и развијати, догоди се то да се промени владајућа политичка странка, и заједно с тим и актуелни министар просвете. То је оно од чега Љубомир Недић прво полази када износи став о овом проблему, односно – не би смело да се дозволи да на систем образовања и наставни кадар утиче промена министра просвете. 
Овај део књиге Просветна и књижевна питања сигурно ће заинтересовати читаоца и навести га да се замисли и преиспита о тренутном стању, позицији и квалитету српске просвете, те да на неким местима пронађе паралеле између времена о ком Недић говори и садашњег.
Чланци који се односе на књижевна питања дотаћи ће се вечне теме: српског књижевног језика и правописа, као и проблема који настају због одређеног правописног и језичког начела. Он је довољно храбар да јавно искаже своје мишљење и када говори о незадовољству српских писаца, српске књиге, штампе и читалачке публике.
„Ко у нас купује књиге? Купују их, на првом месту и највише, они који и сами пишу, књижевници, и купују их још они који се иначе, по дужности или по позиву, књигом баве. Остала је публика равнодушна према књижевности; и ако купи какву књигу, она је, ако јој књига није наметнута, не купује заради ње саме, да се њоме забави или из ње чему поучи, него је купује из радозналости, или је купује заради онога ко је књигу написао. Књига је се мало тиче; она њу и не тражи, него тражи само да задовољи своју потребу за нечим новим, и тражи у књизи само личност пишчеву.”
Филозофски чланци и друштвена хроника
Иако Недића пре свега знамо као књижевног критичара, бавио се и темама из филозофије и логике. У књизи Филозофски чланци и друштвена хроника можете читати есеј о песимизму, сазнаћете више о појму софизма, и уопште о формирању 
литерарног укуса.
Како је он покретач часописа Српски преглед, овде објашњава која му је била првобитна замисао о изгледу и садржају Српског прегледа, колико би пута излазио, шта би садржао, да ли би постојао неки уводни чланак, који би указао на одређене појаве у језику и књижевности, те да се о њима расправља и износи књижевна критика. Такође, намера му је да постоји рубрика Хроника, у којој би се писало о српском друштвеном животу. Још би у часопису, по његовој замисли, требало да буду студије из књижевности, чланци из науке, а засебно би био одељак Књижевни преглед, који би изнео критичке оцене књижевних критичара у вези са српском и страном књижевношћу.
Поред свега овога, Филозофски чланци и друштвена хроника Љубомира Недића приказују општу друштвену традицију и свакодневицу – лимунације, забаве, догодовштине са поштарима, начин обележавања одласка старог ректора и доласка новог.
Подсећамо да је Порталибрис у оквиру едиције Отргнуто од заборава објавио и друга дела српске књижевне критике, међу којима су дела Павла Поповића (Преглед српске књижевности, О југословенској књижевности, Изабране критике: романтизам у српској књижевности, Изабране критике: просветитељство у српској књижевности), Јована Скерлића (Српска књижевност у XVIII веку, Историја нове српске књижевности, Домаћи и страни писци I–VII), Светислава Вуловића (Позоришна и књижевна критика), Лазе Костића (О Јовану Јовановићу Змају), Јаше Продановића (Наша народна књижевност) и многа друга.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Љубомира Недића која је објавио Порталибрис можете видети ОВДЕ.