Knez Nikola Zrinjski (1888) istorijska je drama u pet činova Matije Bana i zasniva se na junačkoj odbrani Sigeta od Turaka, predvođenih Sulejmanom Veličanstvenim.
Zrinjski je bi plemić i ban hrvatski, habzburški zapovednik, ratnik i jedan od najistaknutijih boraca, koga i Hrvati i Mađari veličaju. Kada je turska vojska krenula u pohod na Beč, prvo su morali osvojiti Siget, čije je branioce predvodio knez Nikola Zrinjski. Opsada je počela 5. avgusta 1566. godine i iznenađujuće hrabro su štitili svoj grad, odbijajući od Sulejmana mnoge pogodnosti ako mu se predaju. Zrinjski je odbio predaju po cenu da mu ubiju sina Juraša, koga su zarobili. Čak i kada su Turci zapalili grad, Zrinjski sa svojim borcima ne odustaje, već kreću u juriš i herojski ginu.
FERHAD-PAŠA: Knez je pao pogođen u čelo,
I zastavnik pao, svi padoše.
Ovdje nikog nema. Naš je Siget.
SEČUJAC: Nek je srećno! Eto vam ga, Turci.
Matija Ban u pogovoru drame Knez Nikola Zrinjski kaže da je dugo imao želju da se bavi ovom temom i sigetskim junakom, ali odustajao je, plašeći se da neće moći izvesti dramski efekat i postaviti je na pozorišnu scenu. Pre dramskog teksta pisao je o Zrinjskom u Iskricama moralnim i političnim, a spremajući se da ga dramatizuje, čitao je Mesićevo delo i Kernerovu, nemačkog dramatika, tragediju o knezu Nikoli. Ono što zamera Kerneru jeste to što je dao ljubavi mnogo mesta u komadu, dok je Ban želeo da se ipak više prikaže ratobornost junaka. Naravno, i Matija Ban ne propušta priliku da, gde god može, uplete i ljubav, ali kod njegovog Zrinjskog vojnička dužnost je iznad očinskih osećanja. Dominira i jaka porodična ljubav (sestre prema bratu, oca prema sinu i ćerke prema ocu). Ovo jasno govori da očuvanje dobrih i zdravih porodičnih odnosa i mira među svojima jednako je održanju države. Matija Ban odlučio se da u drami Knez Nikola Zrinjski najviše istakne ljubav sestre prema bratu, koja je spremna na sve i rizikuje sopstveni život da bi izvukla brata iz ropstva. Ove ljubavi su iskrene, prave, njihova srca plamte od dobrote, za razliku od Mlećanina, koji je vrlo podmukao.
Još jedan lik zauzima posebno mesto u ovoj drami, a to je vojvoda Sečujac. Premda hladan i čvrst vojnik, ima meko srce kada mu je porodica u pitanju. Ban je napravio razliku u prikazu ovog junaka u odnosu na to kako ga istorija pamti: po istoriji Turci su ga ubili u postelji, ali shvativši da takav čovek ne zaslužuje drugu smrt sem herojsku, Ban njegov kraj predstavlja drugačije. Zato i one reči: „Nek je srećno! Eto vam ga, Turci!”, nakon kojih se dogodi velika eksplozija, u kojoj Sečujac izgubi život.
Dramu Knez Nikola Zrinjski Matija Ban odredio je, zbog svega prethodno rečenog o herojstvu Sigećana, kao „vojničku dramu”, a ne „tragediju”, i ona govori o ljubavi, značaju porodice, požrtvovanju i spremnosti čak i na pogibiju zarad očuvanja nacije.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava objavljene i druge istorijske drame, kao što su: Nemanja Miloša Cvetića, Smrt Uroša Petog Stefana Stefanovića, Andrija Humski Andre Gavrilovića, Istorijske drame Dragutina Ilića, Istorijske drame I i Istorijske drame II Jovana Sterije Popovića i mnoge druge.
Dramu Knez Nikola Zrinjski pogledajte OVDE, a sva dela Matije Bana OVDE.