Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Јаков Игњатовић: „Приповетке”

Јаков Игњатовић писао је дела авантуристичког, историјског, хумористичног садржаја, а нарочиту пажњу поклањао је свом родном месту – Сентандреји – и сентандрејском друштву. Приповетке ће нам га приказати као писца на каквог смо већ навикли и поново ће одушевити својим приповедним умећем.

За разлику од Историјских приповедака, у овом издању сабране су приповетке различите атмосфере – од оних са хумористичном цртом до оних које су испуњене меланхолијом, искреношћу, љубављу и на крају болом изазваним губитком најближих.

Прва приповетка из издања Приповетке носи назив Увео листак, који симболично најављује тужну атмосферу. Игњатовић овде износи једну рефлексију живота и смрти, ликови су пуни искрености, нежности и туге. Верковић, главни лик приповетке, човек од око четрдесет година, жалосног погледа, иако је за тренутак помислио да су се његови проблеми решили и да је коначно срећа закуцала на његова врата, у једном тренутку губи и и жену и сина.

„Све је изгубио. Два најсилнија ударца један за другим. Срце му је опет празнина, ал’ та се више испунити неће.”

Радња приповетке Поета и адвокат дешава се у Сентандреји, а можемо рећи да је у њу Јаков Игњатовић унео аутобиографске моменте – положај адвоката у свету грабљивих људи. Игњатовић је био поштен адвокат, а око њега су били злонамерни људи, отимачи за високи положај и већу зараду. У њој су контрастно представљени поета и адвокат. Док је поета пун снова и хрли ка бољем и успешном положају у свету, адвокат је гуликожа. Овде Јаков Игњатовић износи на видело лице и наличје данашњице и сву проблематику питања егзистенције.

Пита хиљаду форината такође се бави малограђанством, односно приказује друштвене прилике сентандрејске средине у пропадању. У почетку је опис двеју девојака, другарица Мице и Анке, око којих се касније и ствара заплет. Од најбољих другарица постаће два тешка непријатеља, и тиме аутор сведочи обезвредњивању племенитости и гнуша се говорећи о људској таштини.

После ових нешто суморнијих приповедака, следи приповетка Најскупља коза, која је хумористична, динамична и ведра. Главни лик ове приповетке Јакова Игњатовића је Мијо Ковић, искусан крадљивац, али нама смешан због несналажљивости и сталним упадањима у неприлике. Мада је вешт у свом „послу”, често му се дешавају узастопни неуспеси, али не само што он страда због тога него и његови познаници, па чак и жена. Његови поступци терају читаоца на смех, али неретко је целокупан утисак трагикомичан. И Мијо, и Марица, и Кикан, и Јован, и многи други су опседнути својим начином живота да не виде у каквом бесциљном лутању се налазе и колико их та занесеност обмањује и кошта.

И све остале приповетке у Приповеткама Јакова Игњатовића носе високу књижевну вредност. Адвокат као холанер заснована је на анегдоти, а Кнез у купатилу својим обимом подсећа на мали роман и, гледано композицијски, садржи два тематска средишта.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге приповетке српских писаца: Стеван Сремац (Приповетке, Чича Јордан и друге приповетке, Вукадин и друге приповетке), Јанко Веселиновић (Изабране приповетке, Слике из сеоског живота), Петар Кочић (Изабране приповетке), Милован Глишић (Приповетке, Приповетке II) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу