Jakov Ignjatović pisao je dela avanturističkog, istorijskog, humorističnog sadržaja, a naročitu pažnju poklanjao je svom rodnom mestu – Sentandreji – i sentandrejskom društvu. Pripovetke će nam ga prikazati kao pisca na kakvog smo već navikli i ponovo će oduševiti svojim pripovednim umećem.
Za razliku od Istorijskih pripovedaka, u ovom izdanju sabrane su pripovetke različite atmosfere – od onih sa humorističnom crtom do onih koje su ispunjene melanholijom, iskrenošću, ljubavlju i na kraju bolom izazvanim gubitkom najbližih.
Prva pripovetka iz izdanja Pripovetke nosi naziv Uveo listak, koji simbolično najavljuje tužnu atmosferu. Ignjatović ovde iznosi jednu refleksiju života i smrti, likovi su puni iskrenosti, nežnosti i tuge. Verković, glavni lik pripovetke, čovek od oko četrdeset godina, žalosnog pogleda, iako je za trenutak pomislio da su se njegovi problemi rešili i da je konačno sreća zakucala na njegova vrata, u jednom trenutku gubi i i ženu i sina.
„Sve je izgubio. Dva najsilnija udarca jedan za drugim. Srce mu je opet praznina, al’ ta se više ispuniti neće.”
Radnja pripovetke Poeta i advokat dešava se u Sentandreji, a možemo reći da je u nju Jakov Ignjatović uneo autobiografske momente – položaj advokata u svetu grabljivih ljudi. Ignjatović je bio pošten advokat, a oko njega su bili zlonamerni ljudi, otimači za visoki položaj i veću zaradu. U njoj su kontrastno predstavljeni poeta i advokat. Dok je poeta pun snova i hrli ka boljem i uspešnom položaju u svetu, advokat je gulikoža. Ovde Jakov Ignjatović iznosi na videlo lice i naličje današnjice i svu problematiku pitanja egzistencije.
Pita hiljadu forinata takođe se bavi malograđanstvom, odnosno prikazuje društvene prilike sentandrejske sredine u propadanju. U početku je opis dveju devojaka, drugarica Mice i Anke, oko kojih se kasnije i stvara zaplet. Od najboljih drugarica postaće dva teška neprijatelja, i time autor svedoči obezvrednjivanju plemenitosti i gnuša se govoreći o ljudskoj taštini.
Posle ovih nešto sumornijih pripovedaka, sledi pripovetka Najskuplja koza, koja je humoristična, dinamična i vedra. Glavni lik ove pripovetke Jakova Ignjatovića je Mijo Ković, iskusan kradljivac, ali nama smešan zbog nesnalažljivosti i stalnim upadanjima u neprilike. Mada je vešt u svom „poslu”, često mu se dešavaju uzastopni neuspesi, ali ne samo što on strada zbog toga nego i njegovi poznanici, pa čak i žena. Njegovi postupci teraju čitaoca na smeh, ali neretko je celokupan utisak tragikomičan. I Mijo, i Marica, i Kikan, i Jovan, i mnogi drugi su opsednuti svojim načinom života da ne vide u kakvom besciljnom lutanju se nalaze i koliko ih ta zanesenost obmanjuje i košta.
I sve ostale pripovetke u Pripovetkama Jakova Ignjatovića nose visoku književnu vrednost. Advokat kao holaner zasnovana je na anegdoti, a Knez u kupatilu svojim obimom podseća na mali roman i, gledano kompozicijski, sadrži dva tematska središta.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge pripovetke srpskih pisaca: Stevan Sremac (Pripovetke, Čiča Jordan i druge pripovetke, Vukadin i druge pripovetke), Janko Veselinović (Izabrane pripovetke, Slike iz seoskog života), Petar Kočić (Izabrane pripovetke), Milovan Glišić (Pripovetke, Pripovetke II) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.