Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić, Kosta D. Jezdić

Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić odlomak je iz memoara Koste D. Jezdića, a objavljen je 1926. godine.

Jezdić je bio poznati advokat, načelnik Požarevačkog okruga i član Državnog saveta. Kao advokat, stupio je u kontakt sa Tanasijom Tasom Milenkovićem, prvim srpskim učenim policajcem. I Jezdić i Milenković pišu, premda su obojica iz druge branše, ali vešto povezuju svoje iskustvo s posla sa onim što pišu. Tako je Milenković autor prvog srpskog krimi romana Ponoć ili Grozno ubistvo na Dorćolu, a Jezdić knjige Zločin jedne svekrve, žanrovski određene kao prvo srpsko dokumentarno krimi delo.

I knjiga Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić takođe je dokumentaristika. Ovaj odlomak nije onakav kako je prvobitno izgledao, već je dopunjen. Zapravo, izlazio je u listu Srbija kao feljton tokom 1914. godine. Međutim, pošto govori o vrlo pipavim činjenicama, događajima, odnosima i ljudima, on je objavljivan u nešto izmenjenom obliku, premda je sve napisano bilo istinito. Kosta D. Jezdić, kako bi izbegao neprijatnosti, želeo je da ponovno objavljivanje sačeka, kako kaže, bolja vremena. Zato, u trenutku kada se obeležavala osamdesetogodišnjica rođenja Nikole Pašića, Jezdić se odlučio da odlomak Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić pusti u štampu, mada je i tada morao pojedine delove teksta da promeni.

S ovim u vezi, Jezdić stalno, od početka do kraja ovog odlomka, provlači isto pitanje: iako bi trebalo da je štampa liberalna, zašto je ona samo tobož slobodna? Vidite otkad je ovo pitanje mučilo srpski narod, i možda je ovo sjajna prilika da vi, čitaoci, razmislite o tome koliko se ovaj odnos i sloboda izveštavanja promenila – ili: da li se promenila? – od vremena Obrenovića do danas.

Kosta D. Jezdić je napisao i predgovor i epilog ovome odlomku Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić. U predgovoru objašnjava kako se nije slagao sa političkim pravcem onih ljudi koji su bili angažovani oko lista Srbija, u kom je ovaj odlomak izlazio, ali je ipak na nagovor Živojina Perića, profesora Beogradskog univerziteta, pristao da se ovde štampa. Odlomak je samo deo Jezdićevih memoara, koji su, nažalost, uništeni tokom 1914. godine. Po povratku u Beograd godine 1916. Jezdić je zatekao svoju kuću skoro uništenu, sa razbacanim papirima, mnogo smeća je bilo, prozori su bili slomljeni, itd. Tako su stradale i njegove beleške, za kojim, kaže, najviše žali.

Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić prikazuje vernu sliku Pašićevog sprovoda iz Požarevca za Beograd nakon pokušaja atentata na kralja Milana i njegovu odbranu od optužbi. Jezdić govori o vladavini kralja Milana i maloletnog Aleksandra. Naravno, neizbežno je bilo da pomene i kraljicu Dragu, za koju ne misli ništa lepo, te na vrlo oštar način piše o mladom kraljevskom paru – Aleksandru i Dragi.

„I tako kralj adžamija, da ne bi izgubio krunu (a za tu nesrećnu krunu prolivala se otkako je sveta i veka i očinska i sinovlja i bratska krv), načinio je kraljicom vesele Srbije svoju naložnicu: jednu profanu ženu, stariju od njega jedanaest godina, jednu udovicu sumnjivog povedenja; ženu koju su naši dobrodušni seljaci nazivali štumadla kraljice Natalije.”

Centralna ličnost i centralni događaj, kako se i zove ovaj odlomak, uznemirili su bili celu javnost. Na Ivanjdan 1899. godine bio je pokušaj atentata na kralja Milana. Tada je Kosta D. Jezdić bio načelnik Požarevačkog okruga i sva odgovornost da se optuženi Nikola Pašić, najpoznatiji radikal, sprovede do Beograda pala je na njega. Jezdić opisuje kako je u pola noći morao da dođe i probudi Pašića, kako ga je zatekao na spavanju i bio je vrlo opušten, a takođe napominje i da je sprovod bio u prisustvu Pašićeve žene i dece, pa nije bilo nimalo lako ostati hladnokrvan, naročito što je ovako krupan događaj bio povod za njihov susret.

U tekstu još možemo čitati i odnosu kraljeva prema Kosti D. Jezdiću, o tome kako je dolazio u dvor, odluke Dvora za neka važna pitanja i slično. Na nekoliko mesta on pominje parolu kralja Aleksandra: Srbija preča od svega. A kada komentariše kralja Aleksandra, kaže za njega da je veroloman, bistar, duhovit, nemoralan, inteligentan, lukav, a najvažnije od svega – prerano je sazreo.

Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić odlomak je koji se sastoji iz nekoliko naslovljenih poglavlja, preciznije: trinaest poglavlja i četrnaesto je epilog. Poslednje nam govoru o Nikoli Pašiću pred prekim sudom. Za vreme suđenja Kosta D. Jezdić je bio u Badenu, gde je trebalo ranije da ode, ali zbog ovog događaja je odlazak odložen. Osim Pašiću, sudilo se i Đuri Kneževiću, Ljubi Živkoviću i Stojanu Protiću. Dok su svi oni osuđeni, Pašić je oslobođen, a Jezdić kaže za njegovu odbranu da je donela „i političku i moralnu propast, upravo građansku smrt”.

Za kraj, u tekstu Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić Jezdić kritikuje radikale, koji nisu odobravali mnoge postupke svojih vođa, ali su ipak ćutali i protestovali u sebi, a radikalske vođe su razglašavale kako su oni pokretači prevrata 1903. godine.

„Nameće se sada spontano jedno pitanje: a šta bi sa onom divnom falangom mladih oficira, onih žarkih rodoljuba koji su, da spasu čast i ugled svoje otadžbine i svoga naroda, stavili bili na žrtvenik sve što je čoveku najdraže, ne samo svoje živote nego i to da im posle toga poltroni dobacuju da su pogazili zakletvu datu na vernost svome kralju, koga su mučki ubili? Međutim, te kukavice, što pokušavaju da bace senku na ove viteze; te bivše udvorice kralja Aleksandra, koji nose znatan deo odgovornosti za mnoge njegove smušene, samovoljne i nasilničke postupke, prelazili su ćutke preko fakta da je taj isti kralj Aleksandar, za vreme svoga kraljevanja, gazio dva puta zakletvu koju je davao svome narodu na najsvečaniji način i pred celim svetom.”

Pisanje Koste D. Jezdića teče vešto i pitko, vrlo je kritički nastrojen kada piše o samom događaju i okolnostima i opštem stanju u državi, pa sve ovo čitaoca će sigurno oduševiti i s velikom pažnjom i zainteresovanošću čitaće tekst do kraja.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava objavljena i druga dela memoarske proze, kao što su: Pod okupacijomBorisava Stankovića, Zaječarska bunaDragutina Ilića, Moje uspomeneŽivojina Mišića, MemoariProte Mateje Nenadovića, Dnevnik jednog dobrovoljcaPere Todorovića i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.

Knjigu Ivanjdanski atentat i Nikola P. Pašić pogledajte OVDE, a sva dela Koste D. Jezdića OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu