Ивањдански атентат и Никола П. Пашић одломак је из мемоара Косте Д. Јездића, а објављен је 1926. године.
Јездић је био познати адвокат, начелник Пожаревачког округа и члан Државног савета. Као адвокат, ступио је у контакт са Танасијом Тасом Миленковићем, првим српским ученим полицајцем. И Јездић и Миленковић пишу, премда су обојица из друге бранше, али вешто повезују своје искуство с посла са оним што пишу. Тако је Миленковић аутор првог српског крими романа Поноћ или Грозно убиство на Дорћолу, а Јездић књиге Злочин једне свекрве, жанровски одређене као прво српско документарно крими дело.
И књига Ивањдански атентат и Никола П. Пашић такође је документаристика. Овај одломак није онакав како је првобитно изгледао, већ је допуњен. Заправо, излазио је у листу Србија као фељтон током 1914. године. Међутим, пошто говори о врло пипавим чињеницама, догађајима, односима и људима, он је објављиван у нешто измењеном облику, премда је све написано било истинито. Коста Д. Јездић, како би избегао непријатности, желео је да поновно објављивање сачека, како каже, боља времена. Зато, у тренутку када се обележавала осамдесетогодишњица рођења Николе Пашића, Јездић се одлучио да одломак Ивањдански атентат и Никола П. Пашић пусти у штампу, мада је и тада морао поједине делове текста да промени.
С овим у вези, Јездић стално, од почетка до краја овог одломка, провлачи исто питање: иако би требало да је штампа либерална, зашто је она само тобож слободна? Видите откад је ово питање мучило српски народ, и можда је ово сјајна прилика да ви, читаоци, размислите о томе колико се овај однос и слобода извештавања променила – или: да ли се променила? – од времена Обреновића до данас.
Коста Д. Јездић је написао и предговор и епилог овоме одломку Ивањдански атентат и Никола П. Пашић. У предговору објашњава како се није слагао са политичким правцем оних људи који су били ангажовани око листа Србија, у ком је овај одломак излазио, али је ипак на наговор Живојина Перића, професора Београдског универзитета, пристао да се овде штампа. Одломак је само део Јездићевих мемоара, који су, нажалост, уништени током 1914. године. По повратку у Београд године 1916. Јездић је затекао своју кућу скоро уништену, са разбацаним папирима, много смећа је било, прозори су били сломљени, итд. Тако су страдале и његове белешке, за којим, каже, највише жали.
Ивањдански атентат и Никола П. Пашић приказује верну слику Пашићевог спровода из Пожаревца за Београд након покушаја атентата на краља Милана и његову одбрану од оптужби. Јездић говори о владавини краља Милана и малолетног Александра. Наравно, неизбежно је било да помене и краљицу Драгу, за коју не мисли ништа лепо, те на врло оштар начин пише о младом краљевском пару – Александру и Драги.
„И тако краљ аџамија, да не би изгубио круну (а за ту несрећну круну проливала се откако је света и века и очинска и синовља и братска крв), начинио је краљицом веселе Србије своју наложницу: једну профану жену, старију од њега једанаест година, једну удовицу сумњивог поведења; жену коју су наши добродушни сељаци називали штумадла краљице Наталије.”
Централна личност и централни догађај, како се и зове овај одломак, узнемирили су били целу јавност. На Ивањдан 1899. године био је покушај атентата на краља Милана. Тада је Коста Д. Јездић био начелник Пожаревачког округа и сва одговорност да се оптужени Никола Пашић, најпознатији радикал, спроведе до Београда пала је на њега. Јездић описује како је у пола ноћи морао да дође и пробуди Пашића, како га је затекао на спавању и био је врло опуштен, а такође напомиње и да је спровод био у присуству Пашићеве жене и деце, па није било нимало лако остати хладнокрван, нарочито што је овако крупан догађај био повод за њихов сусрет.
У тексту још можемо читати и односу краљева према Кости Д. Јездићу, о томе како је долазио у двор, одлуке Двора за нека важна питања и слично. На неколико места он помиње паролу краља Александра: Србија преча од свега. А када коментарише краља Александра, каже за њега да је вероломан, бистар, духовит, неморалан, интелигентан, лукав, а најважније од свега – прерано је сазрео.
Ивањдански атентат и Никола П. Пашић одломак је који се састоји из неколико насловљених поглавља, прецизније: тринаест поглавља и четрнаесто је епилог. Последње нам говору о Николи Пашићу пред преким судом. За време суђења Коста Д. Јездић је био у Бадену, где је требало раније да оде, али због овог догађаја је одлазак одложен. Осим Пашићу, судило се и Ђури Кнежевићу, Љуби Живковићу и Стојану Протићу. Док су сви они осуђени, Пашић је ослобођен, а Јездић каже за његову одбрану да је донела „и политичку и моралну пропаст, управо грађанску смрт”.
За крај, у тексту Ивањдански атентат и Никола П. Пашић Јездић критикује радикале, који нису одобравали многе поступке својих вођа, али су ипак ћутали и протестовали у себи, а радикалске вође су разглашавале како су они покретачи преврата 1903. године.
„Намеће се сада спонтано једно питање: а шта би са оном дивном фалангом младих официра, оних жарких родољуба који су, да спасу част и углед своје отаџбине и свога народа, ставили били на жртвеник све што је човеку најдраже, не само своје животе него и то да им после тога полтрони добацују да су погазили заклетву дату на верност своме краљу, кога су мучки убили? Међутим, те кукавице, што покушавају да баце сенку на ове витезе; те бивше удворице краља Александра, који носе знатан део одговорности за многе његове смушене, самовољне и насилничке поступке, прелазили су ћутке преко факта да је тај исти краљ Александар, за време свога краљевања, газио два пута заклетву коју је давао своме народу на најсвечанији начин и пред целим светом.”
Писање Косте Д. Јездића тече вешто и питко, врло је критички настројен када пише о самом догађају и околностима и општем стању у држави, па све ово читаоца ће сигурно одушевити и с великом пажњом и заинтересованошћу читаће текст до краја.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава објављена и друга дела мемоарске прозе, као што су: Под окупацијом Борисава Станковића, Зајечарска буна Драгутина Илића, Моје успомене Живојина Мишића, Мемоари Проте Матеје Ненадовића, Дневник једног добровољца Пере Тодоровића и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Ивањдански атентат и Никола П. Пашић погледајте ОВДЕ, а сва дела Косте Д. Јездића ОВДЕ.