Истине и полуистине је књига афоризама и забелешки Марка Цара. Први пут објављена је 1940. године у Београду, а у књизи се налази посвета: „Онима који су ме волели и које сам волео”, као и ауторов предговор. На самом почетку књиге он наглашава да афоризме људи зову и сматрају „неком врстом мудрости у пилулама”. Заиста је и данас тако. Људи једва чекају да прочитају негде неку белешку и одмах им постаје све лакше и јасније. И не само што се у новинама и књигама штампају афоризми него данас, у модерном добу у ком живимо, чини се да се и на друштвеним мрежама може наћи текст сличан афоризмима. Међу познатијим афористичарима издвајају се Милован Витезовић и Душан Радовић.
И Марко Цар, нешто старији од Витезовића и Радовића, дефинитивно је оставио трага у афористици, као и уопште у књижевности и књижевној критици. У предговору књиге Истине и полуистине Цар објашњава како и зашто писци афоризама могу да се поделе у две категорије.
Писци афоризама могу, међутим, да се поделе у две главне категорије. Првој припадају они у којих је филозофска суштина неупоредљиво дубља и који се баве највећим проблемима духа људскога, проблемима који се тичу човекових односа према богу, природи и свемиру, док у другу иду писци афоризама који су више књижевници но мислиоци и који се баве мање апстрактном идеологијом и имају више у виду конкретну стварност, а то значи на првом месту човека, његову краткосежну мисао, његове слабости и његове заблуде.
Аутор Марко Цар каже да су његови афоризми и белешке резултат свакодневног искуства и личних утисака, да их је записивао кад год је стизао и да је баш у таквом облику, без додатног сређивања, пустио да се штампају Истине и полуистине. Он је овде један мислилац, али ипак унижава своју вредност, истичући да је он првенствено желео да ове мисли буду ту ради забаве.
У овој књизи сабране су различити афоризми о богу, васиони, религији, смрти, неким општељудским питањима, друштвеном животу и политици, афоризми и белешке о пријатељству и љубави, као и опште мисли о уметности, језику и стилу. Марко Цар разврстао их је у дванаест поглавља, а на самом крају књиге налази се и додатак под насловом Из бележника мог нераздвојног друга Х.
Често се у својим белешкама и афоризмима који се налазе у књизи Истине и полуистине Цар позива на популарне филозофе и мислиоце, на пример на француског мислиоца и књижевника Мишела де Монтења, шкотског филозофа и есејисту Томаса Карлајла и, наравно, на Канта и Платона.
У зависности од тога шта читаоци више преферирају да читају или чиме више воле да се баве, има у овој књизи, чини се, за свакога понешто. Из поглавља у ком се кроз афоризме говори о друштвеном животу, политици и рату издвојићемо неке афоризме:
- Двадесети век: доба ситних људи, а великих догађаја.
- Не могу да се дивим тзв. цивилизованим народима, који рат узносе као инструменат културе и напретка, и који човека, враћајући га у доба његових пећинских предака, обарају на ступањ оружаног аутомата.
- Мале и слободне државе не могу постојати без великих грађана.
- Покрај речи слобода, најлепша је реч љубав.
- Волети значи муку мучити, али значи и живети.
- Кажи ми с ким се дружиш, па да ти кажем ко си. Тачно. Али би се са још већим правом могло казати: кажи ми што читаш, па да ти сместа кажем шта вредиш.
Нема сумње да је књига афоризама Истине и полуистине Марка Цара од праве вредности. Цареве мисли и закључци су врло упечатљиви, њима поентира, размишљања су му дубока и њима ће навести све љубитеље афоризама да се враћају овој књизи.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге сличне књиге, као што су: Мисли Божидара Кнежевића, Моја мати и Сила у савјести Људевита Вуличевића, Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова итд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Истине и полуистине погледајте ОВДЕ, а сва дела Марка Цара ОВДЕ.