Иво Војновић био је писац и правник, који припада групи тзв. западних Срба. У књижевном опусу издвајају се његове приповетке, песме, али и драме. Називали су га и „последњим великим дубровачким писцем”. Неке од драма које би могле бити занимљиве и савременом читаоцу су Imperatrix и Госпођа са сунцокретом.
Драму Ива Војновића под називом Imperatrix прати и поднаслов, или на неки начин жанровско одређење које даје сам аутор – „мистерија Острва заборави у пет појава”. Сам наслов може се учинити читаоцу чудним, с обзиром на то да је реч о латинској речи, која значи „императорка”, чиме се већ и пре почетка читања, пре било каквог развоја радње најављује тема која ће имати везе са влашћу, двором, владаоцем и томе слично. С друге стране, поднаслов може одмах асоцирати на нешто што има везе са крими заплетом, разрешавањем неког злочина, тајне и сл. Imperatrix не доноси читаоцима само динамичну радњу, већ чар ове драме лежи првенствено у умећу верног приказивања опште атмосфере која између ликова влада. Једно од важних питања које ово дело покреће јесте питање смисла страдања у име неких виших циљева, посебно ако је реч о обичном народу који страда и посебно ако ти виши циљеви нису никакве њихове жеље и идеје, већ се то чини у туђе име. Драма покреће и питања власти, државности, устава, поштовања воље народа и сл., због чега се чини да и савременом читаоцу може бити интересантна, и да може представљати неку врсту споне између савременог стања и неких прошлих времена. Шта је то све Иво Војновић желео да постигне, оставићемо читаоцу да о томе размисли, али се као додатак тумачењу чини занимљиво да погледамо и његове речи из предговора делу:
„У шестој ненаписаној појави ових мистерија канио сам пако да прикажем и коначну побједу Омладине над љешом прошлости – али ме Цареви џелати и робијаштво бацише да не бих посвједочио истину превиђења својих.
Зато је вјечна Правда сама довршила дјело пјесника приказавши Васиономе Свијету пропаст Царства Лажи и Васкресење Мртвих у Апотеози ослобођене и уједињене Југославије.”
Драма Госпођа са сунцокретом има још један алтернативни наслов који јој је аутор дао – Сан млетачке ноћи. Поред тога, жанровски је писац своје дело одредио као триптихон. Госпођа са сунцокретом настала је у току 1911. године када је управа Загребачког казалишта послала Ива Војновића у Венецију како би могао на миру да пише своје дело. Прво извођење, тј. прво јавно читање драме, уобичајено за то време, било је 1912. године. Овим изражајним читањима драме Иво Војновић је показао да није само талентовани писац, већ и рецитатор, пошто је управо сам аутор био и интерпретатор дела на „даскама које живот значе”. Ово драмско дело у себи носи и елементе неких других жанрова. Бројни детаљни описи дају драми и приповедни тон, а узвишеност израза, с друге стране, даје јој неке карактеристике поезије. Фабула ове драме заснива се на својеврсној психолошкој игри која настаје када Елен Тау убија свог вереника, а тим чином она утиче пре свега на даљи ток живота несрећног Витала Малипијера, доводећи га и у животну опасност. Елен касније постаје кнегиња Јекатеринскаја, која би из проблема које је својим безосећајним поступцима проузроковала могла да побегне само бацањем у зелену воду Канал Гранда. Овако представљена, основна нит фабуле неодољиво подсећа на фабулу неког крими романа, међутим, то засигурно није сва чар и лепота овог дела Ива Војновића. Његова суштина заправо лежи у ономе што је изван саме фабуле, изван основног заплета и дешавања, злочина и сл. Посебну лепоту овом делу даје декор, опис, живописне слике, детаљи, пикторалност. Важно је овде и приказивање Венеције, односно Млетачке републике, на шта и сам наслов упућује. Писац уклапа фабулу у општу представу о Млетачкој и Млецима коју жели да постигне, подређујући и сам развој драмске радње сликању атмосфере и сликању једне епохе у појединим тренуцима. Представник најмлађе генерације Венецијанаца у драми је Витале Малипијеро, који уједно чини и спону са старијом епохом као дуждев потомак.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате драме као што су: Одметник Јована Грчића, Песме и драме (Краљева јесен, Урошева женидба) Милутина Бојића, Драме Илија Вукићевић, Драме и Музичке драме Момчила Настасијевића, Завјет Сима Матавуља и многе друге.
Сва дела Ива Војновића можете видети ОВДЕ, а књигу Госпођа са сунцокретом и Imperatrix ОВДЕ.