Prilično hermetična i eterična poezija Mirka Korolije predstavlja nešto vrlo neobično i specifično u našoj književnoj baštini. Ovaj pesnik dopušta u svom stvaranju mnogo sloboda, poigrava se rečima, zvucima, čak i sintaksičkim pravilima kako bi dobio snažan umetnički efekat. Portalibris je reizdao njegovu zbirku Pesme, u kojoj su zastupljene različite teme, a pesme su podeljene u cikluse.
Najupečatljivije su verovatno Knjiga mladosti i lepote i Mozaik ljubavi. Te dve skupine pesama, u kojoj je dominantna tema upravo pitanje apsolutne ljubavi, opisivanje uzvišenih emocija, uzbuđenja, stanja duše koji su poput nirvane, gde Korolija zapravo pokušava da izrazi neizrecivo. On se poziva na antičke mitove, prirodu, eterične opise, i u tom smislu pomalo podseća na Simu Milutinovića, Rakića, Dučića, ali opet zadržava svoj osobeni pečat. Kao lajtmotiv na više mesta u zbirci Pesme i u ova dva ciklusa ponavlja se motiv idealne sanjane drage, anime, kako bi je nazvao Jung. On o toj ženi koju sanja čitav život zapravo sve vreme govori. Pa i kada piše o drugim temama, u središtu je neka vrsta težnje ka tom savršenom spoju koji bi njegovom putu dao smisao. On toliko snažno i nematerijalno opisuje svaki ljubavni oživljaj, stvaran ili izmišljen, da deluje kao da njegova duša bistvuje u nekim transcedentalnim dimenzijama odakle nam šalje zabeležene utiske.
U zbirci Pesme on govori i o različitim ženama ili o njihovim životnim situacijama, u kojima im daje veliku važnost i vrednost, one su za njega nosioci svega lepog i smislenog, a žena kao majka je ona koja omogućava nastavak i života i toj njenoj moći, i tom čudu uopšte on se divi. Govori i o tome kako žena teško doživljava starenje jer na taj način gubi onu sposobnost koja je za njega životni cilj, da se uživa u apsolutnoj lepoti života za šta je najveća šansa u mladosti.
Specifičan je ciklus posvećen vilama. Korolija ima poseban odnos prema našoj staroslovenskoj tradiciji, koja je u tesnoj vezi sa prirodom, ali tim verovanjima on odaje i neku svoju viziju, neki poseban odnos prema čarobnim ženskim bićima iz onostranog sveta.
Proletski poemi takođe su zanimljiv deo zbirke Pesme Mirka Korolije. On posmatra godišnja doba sa svim njihovim karakteristikama, koje zapravo donose posebne emocije u čoveku. On peva o prirodi i njenoj čaroliji, o tom saglasju prirodnih pojava i duševnih treperenja.
Neobično je da ovaj pesnik, po svemu liričar, piše i pesme koje se tiču naše epske tradicije. One su takođe lirske u svakom smislu, u njima dominiraju utisci, opisi, upliv u tok svesti i duše ličnosti o kojima peva, emocije dominiraju, filozofska pitanja, ali on pokazuje da nije ravnodušan prema nečemu stvarnom, istorijskom konkretnom, iako u svim ostalim pesmama koje se bave drugim temama on pravi neku odstupnicu od zemaljskog, materijalnog… U ciklusu Srbljak on zapravo oslikava pojedine upečatljive istorijske ili mitske ličnosti: Janković Stojana, Marka Kraljevića, Karađorđa i druge, i, iako ne želi da to stavi u prvi plan, on govori o teškoj sudbini našeg naroda, o mučnim vremenima, žrtvama, ali i o sopstvenim patriotskim osećanjima.
Odnos prema nacionalnom i prema tradiciji kod Korolije u zbirci Pesme najautentičniji je u ciklusu Srpske crkve i manastiri. U ovim pesmama za njega su manastiri i crkve živa bića, duhovni entiteti koji su svedoci nekih događaja, istorijskih turbulencija, one su simboli nacionalnih ciljeva i emocija.
Na kraju treba reći da Korolijina zbirka Pesme nije tako jednostavna za čitanje, ona traži razumevanje, analizu, bavljenje komplikovanim jezičkim zagonetkama, ali taj trud donosi veliko zadovoljstvo, nasladu u velikim mudrim porukama i katarzi kroz jake nestvarne doživljaje.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris izdao je zbirku mnogih zaboravljenih pesnika ko što su Jovan Grčić Milenko, Stevan M. Luković, Milorad Šapčanin itd.