Јаша Томић је био српски књижевник и политичар, а кроз та два занимања нарочито се видела његова заинтересованост за историју и менталитет народа. Позната су његова историјска дела Рат на Косову и Старој Србији, Рат у Албанији и око Скадра, Рат у Маћедонији и Старој Србији, док су Назарени пре свега социјалне тематике.
Роман Назарени је из времена XIX века у јужној Угарској, када је дошло до ширења једне заједнице и њених обичаја и уверења – појава назарена или такозваних „нововераца”. Ово дело може да нам служи и као документ из одређеног периода. Захваљујући њему, читалац има пред собом стање тадашњег друштва, њихових животних навика и околности у којима се они сусрећу. Такође, предочио је аутор Јаша Томић и проблематику с којом се живаљ сусретао. Наиме, поред праве хришћанске православне вероисповести, издвојио се један посебан слој становништва који се такође понашао по библијским начелима, али у нешто другачијем облику од уобичајеног. Код припадника такве друштвене групације није била дозвољена црква, већ су се окупљали у такозваној скупштини, ту су се и договарали и молили Богу. Нека од њихових правила су била и да жене не смеју бити сређене превише и носити накит, децу не крсте по рођењу, већ остављају могућност да сами бирају када одрасту, као и да не смеју жалити и плакати када изгубе неког.
На оваквим принципима живе сви они који су припадници назарена, док су на супротној страни они који имају свештеника и који поштују цркве и верске законе које им она налаже.
Два главна лика у роману Назарени Јаше Томића, Боривоје и Лазар, представници су назарена. Боривојева тешка судбина навешће га на овај пут, пут на који га усмерава затворски цимер Лазар. Њих двојица ће, читајући одломке из Светог писма, заинтересовати многе да утеху и благостање проналазе следећи божје законе, али на начин за који назарени сматрају да је исправан.
У Назаренима Јаша Томић реалистично приказује и породичне односе, неслагања и мноштво других ситуација које чине живот обичног човека. Чак ни чланови породице нису приврженици исте верске групе, па је читалац овог дела сведок различитим уздрманим дешавањима проузрокованим разилажењима у схватањима света и живота.
Лазару је, с правом можемо рећи, највећи опонент његов рођени брат Светозар, православни свештеник, који све време жели да Лазара и сестру Милеву преусмери на чист божански и земаљски пут. Њихови родитељи се све време залажу за то да уједине децу, али, нажалост, тек ће им смрт оца Срдана отворити очи и ганути Лазарева осећања. То ће бити судбоносни тренутак, који крију последње странице Назарена, који ће знатно утицати на све оно што је Лазар градио дотад.
Назарене Јаше Томића су обележиле и борбе ликова са самим собом и са својим узаврелим љубавним осећањима у неким моментима у роману, а неки од њих ће намерно потискивати своје емоције, док их у једном тренутку не савлада све оно дотад скривано.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други романи српских писаца, међу којима су: Светозар Ћоровић (У ћелијама, Стојан Мутикаша, Мајчина султанија), Светолик Ранковић (Сеоска учитељица, Порушени идеали, Горски цар), Драгутин Илић (Госпођа Марија, Хаџи Ђера, Хаџи Диша) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.