Прилично херметична и етерична поезија Мирка Королије представља нешто врло необично и специфично у нашој књижевној баштини. Овај песник допушта у свом стварању много слобода, поиграва се речима, звуцима, чак и синтаксичким правилима како би добио снажан уметнички ефекат. Порталибрис је реиздао његову збирку Песме, у којој су заступљене различите теме, а песме су подељене у циклусе.
Најупечатљивије су вероватно Књига младости и лепоте и Мозаик љубави. Те две скупине песама, у којој је доминантна тема управо питање апсолутне љубави, описивање узвишених емоција, узбуђења, стања душе који су попут нирване, где Королија заправо покушава да изрази неизрециво. Он се позива на античке митове, природу, етеричне описе, и у том смислу помало подсећа на Симу Милутиновића, Ракића, Дучића, али опет задржава свој особени печат. Као лајтмотив на више места у збирци Песме и у ова два циклуса понавља се мотив идеалне сањане драге, аниме, како би је назвао Јунг. Он о тој жени коју сања читав живот заправо све време говори. Па и када пише о другим темама, у средишту је нека врста тежње ка том савршеном споју који би његовом путу дао смисао. Он толико снажно и нематеријално описује сваки љубавни оживљај, стваран или измишљен, да делује као да његова душа биствује у неким трансцеденталним димензијама одакле нам шаље забележене утиске.
У збирци Песме он говори и о различитим женама или о њиховим животним ситуацијама, у којима им даје велику важност и вредност, оне су за њега носиоци свега лепог и смисленог, а жена као мајка је она која омогућава наставак и живота и тој њеној моћи, и том чуду уопште он се диви. Говори и о томе како жена тешко доживљава старење јер на тај начин губи ону способност која је за њега животни циљ, да се ужива у апсолутној лепоти живота за шта је највећа шанса у младости.
Специфичан је циклус посвећен вилама. Королија има посебан однос према нашој старословенској традицији, која је у тесној вези са природом, али тим веровањима он одаје и неку своју визију, неки посебан однос према чаробним женским бићима из оностраног света.
Пролетски поеми такође су занимљив део збирке Песме Мирка Королије. Он посматра годишња доба са свим њиховим карактеристикама, које заправо доносе посебне емоције у човеку. Он пева о природи и њеној чаролији, о том сагласју природних појава и душевних треперења.
Необично је да овај песник, по свему лиричар, пише и песме које се тичу наше епске традиције. Оне су такође лирске у сваком смислу, у њима доминирају утисци, описи, уплив у ток свести и душе личности о којима пева, емоције доминирају, филозофска питања, али он показује да није равнодушан према нечему стварном, историјском конкретном, иако у свим осталим песмама које се баве другим темама он прави неку одступницу од земаљског, материјалног… У циклусу Србљак он заправо осликава поједине упечатљиве историјске или митске личности: Јанковић Стојана, Марка Краљевића, Карађорђа и друге, и, иако не жели да то стави у први план, он говори о тешкој судбини нашег народа, о мучним временима, жртвама, али и о сопственим патриотским осећањима.
Однос према националном и према традицији код Королије у збирци Песме најаутентичнији је у циклусу Српске цркве и манастири. У овим песмама за њега су манастири и цркве жива бића, духовни ентитети који су сведоци неких догађаја, историјских турбуленција, оне су симболи националних циљева и емоција.
На крају треба рећи да Королијина збирка Песме није тако једноставна за читање, она тражи разумевање, анализу, бављење компликованим језичким загонеткама, али тај труд доноси велико задовољство, насладу у великим мудрим порукама и катарзи кроз јаке нестварне доживљаје.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис издао је збирку многих заборављених песника ко што су Јован Грчић Миленко, Стеван М. Луковић, Милорад Шапчанин итд.