Već početak 18. veka donosi velike promene – znanje se više ceni, vlada zdrav razum, logika i slobodan um – to su najvažniji koraci uz pomoć kojih je napravljen pomak u društvu. Pojava Dositeja Obradovića bila je pravo prosvetljenje, jer će sa njim da se zatvore stranice stare književnosti, književnosti potčinjene crkvi, a otvoriće se stranice nove književnosti, koja će grabiti napred, koja će biti obasjana svetlošću Evrope. Dositej je jedna od najistaknutijih ličnosti u doba prosvetiteljstva. Svojim pogledima na jezik, pravopis, na politički rad učinio je da se razlikuje od drugih i bio je izuzetno složena ličnost – ličnost koja je ostavila duboke tragove i učinila da svi za njega znaju.
Pojavivši se u srpskoj književnosti sa svojom autobiografijom Život i priključenija, Dositej je napravio jednu od prekretnica u istorijskom razvoju naše književnosti. Ovo delo se smatra njegovim najzrelijim literarnim delom. Sastavljeno je iz dva dela, od kojih je prvi pisan u obliku romana sa naravoučenijem, a drugi je pisan u obliku romana u pismima. Pisma u drugom delu su raznovrsna, pa nalazimo pisma kao putopise, pisma kao ispovesti, pisma u obliku dijaloga, a u nekim pismima preovlađuje humor. Karakteristično je to što se delo završava oblikom pisma u pismu. Prvi deo je objavljen 1783. godine u Lajpcigu, u jednoj knjizi zajedno sa programskim manifestom Pismo Haralampiju. Nakon svog povratka iz Engleske, Dositej 1788. godine objavljuje Basne sa drugim delom Života i priključenija. Prvi deo njegove autobiografije obuhvata detinjstvo i ranu mladost, a drugi deo govori o njegovim putovanjima po našim krajevima i po stranim zemljama.
Po prirodi svog duha Dositej je bio avanturista sa „lutalačkim” temperamentom, pa se tako i odvijao njegov životni put. Vidimo Dositeja koji odlazi u manastir Hopovo da se zamonaši, ali ubrzo je shvatio da to nije za njega i odlučio se da se otisne u svet i da menja svoje životne navike i poglede. Od ranog detinjstva je bio željan znanja, nikad mu nije bilo dovoljno knjiga i uvek je bio njima okružen. Iz te želje da sebe stalno bogati novim znanjima javila mu se i želja da i druge bogati istim. Tako je Život i priključenija ne samo Dositejevo svedočanstvo o samom sebi nego i svedočanstvo o društvu i vremenu u kom je živeo. Svojim pričama o događajima i naravoučenijem pokušava da usmeri narod na pravi put:
„Sve što je materijalno biva i prođe. Ono neprolazno je bogatstvo duha, znanje i jezik svakog naroda, ta neugasla istina o večnom trajanju i onda kada vas ne bude više.”
U želji da pouči i bude bliži čitaocu, Dositej u autobiografiji koristi zanimljivu fabulu, mudre izreke i familijaran ton u pričanju.
U prvom delu Života i priključenija izlaže ideološku kritiku manastira, monaštva i praznoverja. Takav život u manastiru mu se ne dopada, pa ga on kritikuje i pričanje o tome čitaocu služi kao opomena. Kritikuje tradicionalno mišljenje i običaje, a zalaže se za slobodno mišljenje. Zahtev na koji se Dositej stalno vraća jeste:
„Svobodno misliti i svrh svake vešti rasuždavati i govoriti.”
To deluje kao revolucija u odnosu na sve dotad, pa je ovo velika prekretnica za sve.
Drugi deo Života i priključenija je u epistolarnoj formi i sastoji se iz dvanaest pisama. On priča o svojim putovanjima i prijateljstvu, o bitnim i manje bitnim stvarima. Nema priča o ratovanjima, već dominira vedar i optimističan duh. Priča o susretima sa ljudima, o portretima ličnosti i upućuje pohvale dobrim ljudima koje je upoznao na putovanjima po raznim zemljama.
Dositej zna kako da se približi čitaocu, pa je često njegov ton pomalo patetičan. To se odnosi naročito na to kada priča o svojoj porodici. Dve njemu najvažnije osobe su majka i sestra, pa kada govori o njima, možemo reći da je najemotivniji. Osim svoje porodice, pažnju posvećuje porodici uopšte. Posebno u drugom delu je izražen kult prijateljstva, koji sa mnogo emocije neguje. Dositejevi prijatelji su dobročinitelji i pitomi ljudi, a druge je, kako i on sam kaže, u životu izbegao, a u književnosti njihove naravi prećutao. Život i priključenija nam pokazuje koliko Dositej neguje kult prirode i osećajnosti. Pejzažu je posvećeno celo jedno poglavlje – Početak mojega putovanja. Tu je dat nezaboravni Dositejev susret sa prirodom i sa pejzažom iz okoline manastira Hopova.
„Vinograd do vinograda, okruženi i nakićeni sa svakojaki plodoviti drevesi; brdo nad brdom, i holm nad holmom, kao da se jedan na drugoga drugoljubno naslonio i kao da je jedan svrh drugoga svoju ponositu glavu pomolio kako će lakše onu krasovidnu dolinu, sestru svoju, i potok, njena ljubitelja, koji je zagrljenu drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati; i kako će u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa svi proletnji, letnji i bogati jesenji darovi nadičenu i preukrašenu glavu pokazivati i očima sviju predstavljati.”
Svojom ličnom ispovešću i ilustrativnošću pojava koje je doživeo i video u svom životu, Dositej je uspeo da napiše neverovatno delo. Davši u njemu u isto vreme didaktiku, kritiku i zabavu, ovo delo je ostavljalo, a i ostavljaće sve više traga na čitaoce.
Pored Života i priključenija u ediciji Otrgnuto od zaborava od Dositeja Obradovića možete pronaći i Basne i Domaća pisma, kao i druge značajne srpske pisce XVIII i XIX veka, kao što su: Atanasije Stojković (Aristid i Natalija), Milovan Vidaković (Velimir i Bosiljka), Bogoboj Atanacković (Dva idola), Jakov Ignjatović (Patnica, Milan Narandžić, Večiti mladoženja, Čudan svet, Vasa Rešpekt) i mnogi drugi.
Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.