Ако је један писац био повезан са свим југословенским културама и пре формирања заједничке земље, био је то Вељко Петровић. А био је значајан писац као и важна личност у култури како у краљевској, тако и у социјалистичкој Југославији.
Још у младости Вељко Петровић је сарађивао са хрватским и босанским листовима, писао, био у контакту са својим колегама из различитих крајева, током рата, опет, био дописник различитих новина, новосадског Браника и сарајевског Народа.
Опус Вељка Петровића обухвата велики број приповедака као и песме, међу којима се посебно истичу родољубиве. Спомиње се често како је овај писац са својим талентом брзо омилио великом српском критичару Јовану Скерлићу, и да је квалитет његовог стваралаштва током година остао константан.
Све збирке приповедака Вељка Петровића могу се груписати у неколико тематских циклуса и то: приповетке о Војводини, приповетке о другим срединама, ратне приповетке и приповетке о деци и животињама.
Један од занимљивих детаља везаних за његово стваралаштво је и друговање са Симом Пандуровићем. И сам Скерлић је за Вељка Петровића рекао да испољава дуализам између модерног аутора и поклоника српске традиције, па није случајно што се са Пандуровићем добро разумео. С друге стране, захваљујући тој црти поштовања Српства и свог завичаја, он је један од писаца који је успео да од заборава сачува менталитет војвођанског човека о коме, заправо, доминантно пише.
Заборавља се и да је по његовом делу снимљена и тв серија у продукцији Телевизије Београд: Изданци из опаљеног грма, коју је режирао Едуард Галић, а у којој су глумили многи велики глумци међу којима су и Милан Пузић, Цеца Бојковић, Драган Бојанић Гидра, Раде Марковић, Миша Јанкетић. У питању је серија о недаћама Првог светског рата.
Занимљив је и податак да је Петровић био први послератни директор Народног музеја, који је и заслужан што се ова институција данас налази на централном градском тргу. Позната је анегдота да је у ту битку за нову зграду Петровић ушао када се уверио да су у претходном простору (где је данашњи Етнографски музеј) услови били јако лоши, те када је отворио кутију са сликама Ђуре Јакшића, из ње је искочио пацов. То га је наљутило и шокирало, те је врло одлучно покренуо акцију, која се срећом успешно завршила па смо и данас поносни на здање Народног музеја, који се налази тамо где ће га сви видети – Београђани, посетиоци из свих крајева, туристи…
Не треба заборавити ни да је Вељко Петровић био потпредседник српског Пен клуба, а када је дошло до оснивања Удружења књижевника, он је такође изабран за председника, и то на скупу у кафани Код два јелена у Скадарлији.
Едиција Отргнуто од заборава, коју у целини можете видети на Порталибрисовом сајту и куповати књиге онлајн, враћа сећања на важне српске писце и дела, а Вељко Петровић и његове Приповетке у њој заузима посебно место… Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата и дела заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, Људи из скамије), Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Сибе Миличић (Жена и човек), Слободан Ј. Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи Диша, После милијон година) итд.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.