Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ИВКОВА СЛАВА, слика из нишког живота у пет чинова са певањем

Стеван СремацДрама Ивкова слава, слика из нишког живота у пет чинова с певањем, коју су за позориште приредили Драгомир Брзак и Стеван Сремац, док је музику компоновао Стеван Мокрањац, премијерно је изведена у Народном позоришту 21. априла 1901. године, како наводи Станиша Војиновић у тексту Ивкова слава у драматизацији Стевана Сремца и Драгомира Брзака (Ивкова слава, Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 2011). Међутим, овој премијери Сремца и Брзака претходило је неколико различитих позоришних адаптација чувене приповетке.

Приповетку Ивкова слава је Стеван Сремац написао за време свог службовања у Нишу и објавио је 1895. године. Популарност приповетке је била веома велика, тако да се такорећи одмах јавила идеја и потреба за драматизацијом. Премијера је била у Нишу у хотелу Европа годину дана након изласка приповетке. Забележено је да је на дан премијере кафана хотела била препуна гледалаца, и поред тога што су улазнице за оно доба биле изузетно скупе – пуне три дневнице. Такође, у публици се тога дана нашао и сам Калча (према коме је Сремац и замислио свог главног јунака), а кога је маестрално играо Чича Илија Станојевић.

После великог успеха позоришне представе Ивкова слава у Нишу дошло је време и да Београђани уживају у веселим сликама са славе код газда Ивка. Представу је за Народно позориште драматизовао Веља Миљковић и премијера је била 8. јануара 1898. „Ова драматизација од публике је примљена са симпатијама, а у исто време критика јој је одрекла сваку вредност. Његов драматуршки поступак био је једноставан, он је преписао Сремчеве дијалоге, распоредио у четири чина, додао музику Даворина Јенка и дошао до драме са певањем”, каже у поменутом есеју Станиша Војиновић.

Драгомир БрзакИако је публика била задовољна и позоришну представу примила са одушевљењем, сам Сремац се плашио за њен успех у Народном позоришту и покушао је да је спречи. Наиме, десетак дана пре премијере, када је из штампе сазнао за њену припрему, писао је управи Народног позоришта са намером да је заустави или одложи, наводећи да никоме није дао одобрење да се приповетка Ивкова слава драматизује, као и да он сам већ ради на томе. Сремац је сматрао и да су повређена његова ауторска права.

Стеван Сремац је у сарадњи са Драгомиром Брзаком адаптирао своју приповетку за позориште и она је имала премијеру 21. априла 1901. године. Музику за представу написао је Стеван Мокрањац, а режирао је Светислав Дануловић. Бранислав Нушић, који је у то време био управник народног позоришта, здушно је помагао овај пројекат. Међутим, критике после премијере нису биле повољне, а односиле су се у првом реду на дужину трајања представе, односно на пет чинова колико их драма има. Критичари су сматрали да је драма Ивкова слава сувише развучена. После премијере играна је још само два пута пре него што је скинута са репертоара, да би касније, у неколико наврата, враћана на позорнице.

Да приповетка Ивкова слава има велики драмски потенцијал и да публика воли да гледа догодовштине Ивка и његових нераздвојних другова, показују и њене бројне различите адаптације за позорницу. Она је једна од најпопуларнијих домаћих представа и играна је много путу, а игра се и дан-данас. Такође, не треба превидети ни неколико филмских екранизација, исто тако популарних и вољених.

Ивкова славаСремчева и Брзакова драматизација под називом Ивкова слава, слика из нишког живота у пет чинова с певањем донела је у односу на приповетку значајне промене на плану самог дијалога и основних носилаца радње, па је другим, споредним ликовима дато више места. Радња се у четвртом и петом чину потпуно спонтано пребацила са Ивка, Калче, Смука и Курјака, на председника и непознатог госта – „Неког”. Ово померање сигурно није случајно и, када се узме у обзир наглашавање свих љубавних заплета и подзаплета, очекивано је и да ће љубавна прича Маријоле и Неког бити у првом плану.

Посебно би као велику вредност ове драмске верзије требало истаћи богат, верно дијалектолошки обојен језички израз, изворни, аутентични, народни хумор, као и Мокрањчеву музику, која на прави начин дочарава и обогаћује сцене живота старог Ниша.

Издање књиге Ивкова слава, слика из нишког живота у пет чинова с певањем издавачка кућа Порталибрис реализовала је у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије. Музеј је дозволио  приступ делу,  објављеном у едицији Драмска баштина, ради припреме новог издања у нашој едицији Отргнуто од заборава, којим ће дело бити враћено на културну сцену на радост читалаца и поштовалаца српске драме.

 

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате српске комедије и драматизације као што су: Дорћолска посла Чича Илије Станојевића, Адам и берберин Јакова Игњатовића, Ђидо Јанка Веселиновића и Драгомира Брзака, Два цванцика и Подвала Милована Глишића и многе друге.

Сва дела Стевана Сремца можете видети ОВДЕ, а драму Ивкова слава ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу