Drama Ivkova slava, slika iz niškog života u pet činova s pevanjem, koju su za pozorište priredili Dragomir Brzak i Stevan Sremac, dok je muziku komponovao Stevan Mokranjac, premijerno je izvedena u Narodnom pozorištu 21. aprila 1901. godine, kako navodi Staniša Vojinović u tekstu Ivkova slava u dramatizaciji Stevana Sremca i Dragomira Brzaka (Ivkova slava, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, 2011). Međutim, ovoj premijeri Sremca i Brzaka prethodilo je nekoliko različitih pozorišnih adaptacija čuvene pripovetke.
Pripovetku Ivkova slava je Stevan Sremac napisao za vreme svog službovanja u Nišu i objavio je 1895. godine. Popularnost pripovetke je bila veoma velika, tako da se takoreći odmah javila ideja i potreba za dramatizacijom. Premijera je bila u Nišu u hotelu Evropa godinu dana nakon izlaska pripovetke. Zabeleženo je da je na dan premijere kafana hotela bila prepuna gledalaca, i pored toga što su ulaznice za ono doba bile izuzetno skupe – pune tri dnevnice. Takođe, u publici se toga dana našao i sam Kalča (prema kome je Sremac i zamislio svog glavnog junaka), a koga je maestralno igrao Čiča Ilija Stanojević.
Posle velikog uspeha pozorišne predstave Ivkova slava u Nišu došlo je vreme i da Beograđani uživaju u veselim slikama sa slave kod gazda Ivka. Predstavu je za Narodno pozorište dramatizovao Velja Miljković i premijera je bila 8. januara 1898. „Ova dramatizacija od publike je primljena sa simpatijama, a u isto vreme kritika joj je odrekla svaku vrednost. Njegov dramaturški postupak bio je jednostavan, on je prepisao Sremčeve dijaloge, rasporedio u četiri čina, dodao muziku Davorina Jenka i došao do drame sa pevanjem”, kaže u pomenutom eseju Staniša Vojinović.
Iako je publika bila zadovoljna i pozorišnu predstavu primila sa oduševljenjem, sam Sremac se plašio za njen uspeh u Narodnom pozorištu i pokušao je da je spreči. Naime, desetak dana pre premijere, kada je iz štampe saznao za njenu pripremu, pisao je upravi Narodnog pozorišta sa namerom da je zaustavi ili odloži, navodeći da nikome nije dao odobrenje da se pripovetka Ivkova slava dramatizuje, kao i da on sam već radi na tome. Sremac je smatrao i da su povređena njegova autorska prava.
Stevan Sremac je u saradnji sa Dragomirom Brzakom adaptirao svoju pripovetku za pozorište i ona je imala premijeru 21. aprila 1901. godine. Muziku za predstavu napisao je Stevan Mokranjac, a režirao je Svetislav Danulović. Branislav Nušić, koji je u to vreme bio upravnik narodnog pozorišta, zdušno je pomagao ovaj projekat. Međutim, kritike posle premijere nisu bile povoljne, a odnosile su se u prvom redu na dužinu trajanja predstave, odnosno na pet činova koliko ih drama ima. Kritičari su smatrali da je drama Ivkova slava suviše razvučena. Posle premijere igrana je još samo dva puta pre nego što je skinuta sa repertoara, da bi kasnije, u nekoliko navrata, vraćana na pozornice.
Da pripovetka Ivkova slava ima veliki dramski potencijal i da publika voli da gleda dogodovštine Ivka i njegovih nerazdvojnih drugova, pokazuju i njene brojne različite adaptacije za pozornicu. Ona je jedna od najpopularnijih domaćih predstava i igrana je mnogo putu, a igra se i dan-danas. Takođe, ne treba prevideti ni nekoliko filmskih ekranizacija, isto tako popularnih i voljenih.
Sremčeva i Brzakova dramatizacija pod nazivom Ivkova slava, slika iz niškog života u pet činova s pevanjem donela je u odnosu na pripovetku značajne promene na planu samog dijaloga i osnovnih nosilaca radnje, pa je drugim, sporednim likovima dato više mesta. Radnja se u četvrtom i petom činu potpuno spontano prebacila sa Ivka, Kalče, Smuka i Kurjaka, na predsednika i nepoznatog gosta – „Nekog”. Ovo pomeranje sigurno nije slučajno i, kada se uzme u obzir naglašavanje svih ljubavnih zapleta i podzapleta, očekivano je i da će ljubavna priča Marijole i Nekog biti u prvom planu.
Posebno bi kao veliku vrednost ove dramske verzije trebalo istaći bogat, verno dijalektološki obojen jezički izraz, izvorni, autentični, narodni humor, kao i Mokranjčevu muziku, koja na pravi način dočarava i obogaćuje scene života starog Niša.
Izdanje knjige Ivkova slava, slika iz niškog života u pet činova s pevanjem izdavačka kuća Portalibris realizovala je u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije. Muzej je dozvolio pristup delu, objavljenom u ediciji Dramska baština, radi pripreme novog izdanja u našoj ediciji Otrgnuto od zaborava, kojim će delo biti vraćeno na kulturnu scenu na radost čitalaca i poštovalaca srpske drame.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate srpske komedije i dramatizacije kao što su: Dorćolska posla Čiča Ilije Stanojevića, Adam i berberin Jakova Ignjatovića, Đido Janka Veselinovića i Dragomira Brzaka, Dva cvancika i Podvala Milovana Glišića i mnoge druge.
Sva dela Stevana Sremca možete videti OVDE, a dramu Ivkova slava OVDE.
