Сретен Стојковић (1854–1928) био је српски књижевник, професор, секретар и начелник Министарства просвете у Краљевини Србији.
Рођен је 1854. године у Крагујевцу, где је учио и завршио основну и средњу школу. Образовање је наставио у Београду на Великој школи. Потом се уписао на Технички факултет, на ком је дипломирао. Сретен Стојковић је био природњак, учио је математичке науке, што је чест случај међу српским књижевницима. Многи од њих су математичари, лекари, а изванредан таленат су имали када је писање у питању. Рецимо, Јован Јовановић Змај био је лекар, а писац је прелепе поезије; Михаило Петровић Алас један је од највећих српских математичара, а врло добро пише. Кроз едицију Отргнуто од заборава Порталибрис реиздаје њихова дела, а Аласови познати путописи и те како одушевљавају публику: По забаченим острвима, Са океанским рибарима, Кроз поларну област…
С обзиром на то да је био математичар, Сретен Стојковић написао је велики број радова из ове области и неколико уџбеника. Краћи временски период провео је усавршавајући се у Минхену. Радио је као професор у Крагујевцу и велики траг је оставио на том пољу. Важио је за доброг професора и био је педагог о каквом се причало. Касније је био професор у Првој мушкој гимназији, а онда постао и директор ове школе. То је било од 1881. до 1884, да би одмах следеће године постао професор Друге београдске гимназије и директор Реалке. Његова професорска каријера трајала је до 1906, када се пензионисао.
У периоду док је радио у Крагујевцу, ушао је у круг социјалиста, те постао присталица Светозара Марковића.
Сретен Стојковић, као што је већ поменуто, био је изузетан књижевник. Његов најпознатији роман је роман На странпутици: роман из предратног живота београдског. Значајан је и Стојковићев путопис На Дунаву. Зборник песама о Косовској бици објављен је 1906, а зове се Лазарица или Бој на Косову. Говорећи о циљевима састављања епа, Сретен Стојковић је истакао да је дело настало са циљем да буде намењено народу и да је овим делом он покушао да народу врати изгубљено или заборављено. Када је Лазарица изашла, имала је лепог одјека у јавности и одмах су у првим месецима примерци распродати.
Сретен Стојковић је заслужан за оснивање неких институција и друштава. Са Светомиром Николајевићем, српским писцем и политичаром, и Ђорђем Миловановићем, српским сликаром, основао је Друштво Светог Саве. Оснивач је и друштва „Краљ Стефан Дечански”. Дуго година је радио за Српску књижевну задругу, чији је председник био од 1920. до 1928. године.
Умро је 1928. године у Београду.
Сва дела Сретена Стојковића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.