Исаије Митровић (1880–1949) био је српски књижевник који је писао поезију у духу наше традиције и уносио у своја дела тада модерне идеје хуманости, женске равноправности, људскости, чак идеолошке, социјалистичке.
Рођен је у Брчком од оца занатлије, Спасоја Митровића, кога су звали Високи, вероватно због изразите телесне висине. Мајка му се звала Петра, а имао је и два брата и сестру. У родном месту завршио је основну и трговачку школу, а затим у Пакрацу завршава за учитеља. Тада почиње предавачко-педагошка авантура Исаије Митровића, током које се паралелно бавио и писањем. Радио је у Бихаћу, Говеђем Пољу, Гламочу, Старом Селу код Гламоча, Приједору итд. Имао је седморо деце, често су се селили, али је Исаија и поред свега задржао снажну жељу да ствара и да се бави напретком на пољу школства и педагогије.
Пре свега упада у очи да је Исаије Митровић био школски професор, неко ко се бавио педагогијом и залагао за просвећивање младих. Готово у свакој епохи код нас постоје људи који се предано боре за овај циљ, који суштину кретања ка великим сновима у будућности виде управо у школовању омладине, оплемењивању карактера деце и младих кроз учење и уметност. Али горка је истина да, као и многи Митровићеви претходници, и он није био запажена фигура, није упамћен, а његове тежње заборављене и никад остварене. Па ипак у свом времену и у заједници у којој је деловао овај човек утицао је на младе душе у школским клупама на које је оставио снажан утисак, па је тако о њему оставио запис потоњи професор Предраг Лазаревић. Он памти Исаија Митровића као управника Мушке, а касније Прве огледне основне школе у Бањалуци. У запису спомиње и да је био националиста – родољуб, човек који је љубав према домовини доживљавао пре свега духовно, а писао је и патриотске песме. Његове хумане и педагошке тежње приметне су и у поезију и у Порталибрисовој збирци Дечје и друге песме.
Исаије Митровић био је на различитим важним позицијама као културни и просветни радник у Врбаској бановини.
Када је реч о његовом књижевном књижевном раду, почео је тиме да се бави врло рано. Прву песму, посвећену Вуку Караџићу, написао је у седамнаестој години, и објављује је у сомборском часопису Голуб. Прва фаза његовог стварања представља период до Првог светског рата, друга до Другог, а трећа након 1941. Али за ту трећу, последњу фазу, карактеристична је слаба активност Исаија Митровића и познато је да збирка коју је припремио за штампу није угледала светлост дана и касније је изгубљена.
Треба рећи и да се Исаије Митровић опробао у многим формама – писао је поезију, прозу, драмске текстове, есеје. Био је велики родољуб, хуманиста и педагог. Рођен је у Брчком, радио као наставник у Бањалуци, а након Другог светског рата обрео се у Београду, где је остао до смрти. Краљ Александар Карађорђевић одликовао га је Орденом Светог Саве V реда. Након рата био је разочаран што његове песме нису биле сасвим прихваћене у новом систему. За живота објавио је двадесет пет књига. Забележено је и да је имао велики број радова издатих у часописима, око сто педесет, а зна се и да је у трећем, последњем раздобљу његовог стваралаштва једна збирка изгубљена.
Збирка песама Пoсавкиње садржи песме у којима се Исаије Митровић открива и као подржавалац женске борбе за равноправност. Неке од песама су компоноване, па су у тој форми вероватно и познатије.
Другом периоду припада збирка из 1914, која је штампана 1922, али по садржини се бави баш тим периодом рата, страдања. Занимљив податак је и да је био ухапшен због комуникације са пријатељем који је био члан Младе Босне, спасли су га родитељи деце коју је подучавао и, пошто се скривао, податке о рату је добијао посредно, али је дубоко проживљавао сваки тренутак.
У прози се бавио критиком друштва, сањајући бољи свет, а понеке такве идеје могу сe пронаћи и у песмама. Мало је познато и да је за свој педагошки и књижевни допринос одликован Орденом Светога Саве V реда.
Исаије Митровић неправедно је заборављен, али у новије време проучаваоци проналазе податке о њему и враћају му заслужено место у нашој књижевности.
У едицији Отргнуто од заборава Порталибрис је издао дела и других заборављених писаца и песника, међу којима су Јован Илић, Јован Грчић Миленко, Јелена Димитријевић, Коста Абрашевић и многи други. Све књиге могу се купити онлајн.
Сва дела овог писца можете видети ОВДЕ.