Dragutin J. Ilić (1858–1926) bio je srpski književnik, dramaturg, političar i novinar, sin pesnika Jovana Ilića i brat Vojislava Ilića. Kao i brat i otac, pisao je poeziju, ali je pre svega bio prozni pisac i autor drama.
Neki ga ubrajaju i u hroničare starog Beograda jer je pored naučnofantastične drame, istorijskog romana Hadži Đera, napisao i jedan neverovatan roman (i redak dokument) o životu Cincara u starom Beogradu, o čemu se opet ne zna: roman Hadži Diša. U pitanju je priča u kojoj uspešni trgovac sanja da bude prihvaćen od strane grčko-cincarske zajednice u gradu, ženi se lepoticom, udovicom cincarskog porekla, a zatim mu se život dodatno komplikuje… To je istovremeno ljubavna priča, storija o karakterima ali i neverovatna zabeleška o životu i mentalitetu Cincara, koji gotovo nikoga nisu primali u svoje krugove. Istovremeno ovim delom Ilić rasvetljuje malo poznati život prestonice u doba kada su Cincari predstavljali važnu demografsku grupu grada, o čemu danas gotovo da se i ne zna.
Verovatno najznačajnije, a opet zaboravljeno delo Dragutina Ilića je prva svetska naučnofantastična drama: Posle milijon godina. Reč je o susretu vanzemaljskih bića i ljudi, o prikazu superiornosti u suretu sa običnim – ljudskim karakteristikama, što je verovatno svojevrsna alegorija, ali se delu ne može odreći taj naučnofantastični element. Ovo delo nije ušlo u glavne tokove književnosti, nije reizdavano, već je tek skoro utvrđeno njegovo važno mesto. Portalibris je reizdao dramu ručnom rekonstrukcijom teksta iz starog primerka dela, a nedavno je drama prevedena i na engleski.
Ne treba umanjivati značaj Dragutina Ilića ni kada je u pitanju istorijski roman, i uopšte težnja da se upamte zasluge nekih velikih ličnosti. U svom delu o Hadži Đeri dao je upečatljivu sliku duha jednog vremena i upečatljiv portret velikog i mudrog čoveka iz naše prošlosti. Hadži Đera je bio borac protiv turskog zuluma, ali i neko ko je poznavao vrline i mane svoga naroda, te ga je posebno brinula srpska nesloga. U ovom delu, gde se prikazuje tragična Hadži Đerina smrt, Ilić upozorava i na scenario u kome često sami sebi krojimo sudbinu.
Treba napomenuti da su u ediciji Otrgnuto od zaborava pored književnih dela reizdate i knjige koje se tiču srpske istorije među kojima su: Devetsto treća Dragiše Vasića, Rat na Kosovu Jaše Tomića, Srbija po Vuku Vuka Stefanovića Karadžića, Dnevnik jednog dobrovoljca Pere Todorovića.
Postavlja se pitanje zašto su tako kvalitetna i naučno zasnovana istorijska dela vremenom zaboravljana. Jedan razlog je da određenoj vlasti nisu odgovarale neke od činjenica iznesene u njima. U nekim slučajevima je razlog sama ličnost autora koji je u određenoj epohi doživljavan kao izdajnik, ili prosto nepodoban – kao što se desilo sa Dragišom Vasićem. A ponekad je do zaborava doveo kratak životni vek autora, ili ideja da su njegove istorijske analize prevaziđene. Čak i u slučajevima kada knjiga iz prošlosti donosi određena netačna istorijska tumačenja – ona je tada posebno zanimljiva jer u sebi implicitno skriva određene razloge za takav doživljaj istorijskih zbivanja, činjenicu o neobaveštenosti, o nepostojaju određenih dokaza – na kraju o tendencioznom istorijskom plagijatu koji su plasirale velike sile, stranka na vlasti ili neka druga interesna grupa, i to je najntrigantniji sloj ovih dela.
Potalibris je reizdao i roman Gospođa Marija kao i prozu Svetle slike Dragutina Ilića.
