Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Да ли знате ко је Ђорђе Малетић?

Ђорђе Малетић (1816–1888) био је српски књижевник, драматург, преводилац и политичар.

Рођен је 13. марта 1816. године у Јасенову, месту код Беле Цркве у Банату. Основну школу је учио у родном месту, а гимназију у Сремским Карловцима. Студије филозофије уписао је у Сегедину и по завршетку студија вратио се у Србију. Радио је као професор на Лицеју у Београду, а директор гимназије постао је 1859. године.

Ђорђе Малетић је био истакнути културни и научни радник. За свој допринос култури одликован је Орденом таковског крста III степена. Ово је први домаћи орден, у почетку га је додељивала Кнежевина, а онда и Краљевина Србија. Стално је радио на томе да уздигне српску културу, нарочито у Београду, те отуда његово дело Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду.

Од 1838. године ступио је у државну службу. Годину касније постављен је за помоћника судског секретара у Каргујевцу. Радио је као секретар управника Града Београда, а од 1841. проглашен је секретаром српске агенције у Букурешту.

Постао је чланом Друштва српске словесности 1847. године. Био је председник позоришног одбора који је подигао Народно позориште у Београду. Малетић је други управник тог истог позоришта. Интересовао се и за политику и био врло успешан у томе. Чак је седам пута био посланик у Народној скупштини, заступајући Напредну странку.

Књижевни рад

Још у гимназијским данима Ђорђе Малетић је показао интересовање за књижевност и писање. Писао је песме и објављивао их у Летопису Матице српске. Док је боравио у Сегедину, заједно са Јованом Суботићем био је члан књижевног друштва Младо јединеније. Због својих стихова, које је, поред Летописа, објављивао и у Српским новинама и другим часописима, у српску књижевност се јавио као песник. Писао је и лирске и епске песме, а лирику је издао у две књиге: прва је била 1849, док је друга изашла 1855. године. Његов спев Три побратима привукао је велику пажњу читалачке публике.

Посмртна слава кнеза МијаилаНајбоља дела Ђорђа Малетића су драме. Његова пригодна драма Посмртна слава кнеза Мијаила објављена је 1869. и прва је изведена представа у Народном позоришту у Београду. Написана је у част кнеза Михаила Обреновића, који је био иницијатор оснивања и ктитор Народног позоришта. Осим ове драме, написао је и драму Смрт цара Мијаила, Апотеоза великом Карађорђу, Апотеоза Вуку Караџићу, као и драму Преодница српске слободе или српски ајдуци. Објављена је само предигра Малетићеве драме Цар Душан.

Ђорђе Малетић је написао само једну приповетку, али је зато написао много више критика, приказа, чланака и стручних радова. Неки од њих су Реторика и Теорија поезије, а најпознатија је његова критика за Сеобу Србаља, драму Ђуре Јакшића. Малетићу се ова драма није допадала, па ју је у много чему изменио: изоставио је неке делове текста, неке скратио или изменио, додајући своје реченице. У часопису Видовдан изнео је тешку критику на рачун овог дела.

Није Ђура Јакшић једини кога је Малетић критиковао. Врло оштру критику упутио је и Јовану Стерији Поповићу. Подржан од стране Јована Суботића и Матије Бана, хтео је да избаци Стеријина дела из репертоара Народног позоришта.

Године 1847. објавио је историографско дело Историческо-критическим описанијем битке косовопољске. Био је врстан преводилац, највише је преводио са немачког језика, и био је под утицајем немачких псеудокласичара. За потребе позоришта превео је Шилерову драму Паразит.

Током свог живота опробао се и у уређивању часописа Подунавка и Родољубац. Часопис Подунавка штампао се и излазио у Земуну у периоду од 1856. до 1858. и био је културни часопис, у ком су се могли наћи и текстови Љубомира Ненадовића и Милана Ђ. Милићевића. Родољубац, часопис који је за циљ имао да популаризује науку, излазио је у Београду, и то кратко током 1858.

 

Ђорђе Малетић је умро 13. јануара 1888. у Београду и данас се мало зна о њему. Објављујући Посмртну славу кнеза Мијаила, Порталибрис жели да обнови сећање на овог значајног књижевника и културног радника. Данас се основна школа у Јасенову, Малетићевом родном месту, зове по њему, а такође постоји и КУД Ђорђе Малетић.

Сва дела Ђорђа Малетића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу