Đorđe Maletić (1816–1888) bio je srpski književnik, dramaturg, prevodilac i političar.
Rođen je 13. marta 1816. godine u Jasenovu, mestu kod Bele Crkve u Banatu. Osnovnu školu je učio u rodnom mestu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Studije filozofije upisao je u Segedinu i po završetku studija vratio se u Srbiju. Radio je kao profesor na Liceju u Beogradu, a direktor gimnazije postao je 1859. godine.
Đorđe Maletić je bio istaknuti kulturni i naučni radnik. Za svoj doprinos kulturi odlikovan je Ordenom takovskog krsta III stepena. Ovo je prvi domaći orden, u početku ga je dodeljivala Kneževina, a onda i Kraljevina Srbija. Stalno je radio na tome da uzdigne srpsku kulturu, naročito u Beogradu, te otuda njegovo delo Građa za istoriju Srpskog narodnog pozorišta u Beogradu.
Od 1838. godine stupio je u državnu službu. Godinu kasnije postavljen je za pomoćnika sudskog sekretara u Kargujevcu. Radio je kao sekretar upravnika Grada Beograda, a od 1841. proglašen je sekretarom srpske agencije u Bukureštu.
Postao je članom Društva srpske slovesnosti 1847. godine. Bio je predsednik pozorišnog odbora koji je podigao Narodno pozorište u Beogradu. Maletić je drugi upravnik tog istog pozorišta. Interesovao se i za politiku i bio vrlo uspešan u tome. Čak je sedam puta bio poslanik u Narodnoj skupštini, zastupajući Naprednu stranku.
Književni rad
Još u gimnazijskim danima Đorđe Maletić je pokazao interesovanje za književnost i pisanje. Pisao je pesme i objavljivao ih u Letopisu Matice srpske. Dok je boravio u Segedinu, zajedno sa Jovanom Subotićem bio je član književnog društva Mlado jedinenije. Zbog svojih stihova, koje je, pored Letopisa, objavljivao i u Srpskim novinama i drugim časopisima, u srpsku književnost se javio kao pesnik. Pisao je i lirske i epske pesme, a liriku je izdao u dve knjige: prva je bila 1849, dok je druga izašla 1855. godine. Njegov spev Tri pobratima privukao je veliku pažnju čitalačke publike.
Najbolja dela Đorđa Maletića su drame. Njegova prigodna drama Posmrtna slava kneza Mijaila objavljena je 1869. i prva je izvedena predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisana je u čast kneza Mihaila Obrenovića, koji je bio inicijator osnivanja i ktitor Narodnog pozorišta. Osim ove drame, napisao je i dramu Smrt cara Mijaila, Apoteoza velikom Karađorđu, Apoteoza Vuku Karadžiću, kao i dramu Preodnica srpske slobode ili srpski ajduci. Objavljena je samo predigra Maletićeve drame Car Dušan.
Đorđe Maletić je napisao samo jednu pripovetku, ali je zato napisao mnogo više kritika, prikaza, članaka i stručnih radova. Neki od njih su Retorika i Teorija poezije, a najpoznatija je njegova kritika za Seobu Srbalja, dramu Đure Jakšića. Maletiću se ova drama nije dopadala, pa ju je u mnogo čemu izmenio: izostavio je neke delove teksta, neke skratio ili izmenio, dodajući svoje rečenice. U časopisu Vidovdan izneo je tešku kritiku na račun ovog dela.
Nije Đura Jakšić jedini koga je Maletić kritikovao. Vrlo oštru kritiku uputio je i Jovanu Steriji Popoviću. Podržan od strane Jovana Subotića i Matije Bana, hteo je da izbaci Sterijina dela iz repertoara Narodnog pozorišta.
Godine 1847. objavio je istoriografsko delo Istoričesko-kritičeskim opisanijem bitke kosovopoljske. Bio je vrstan prevodilac, najviše je prevodio sa nemačkog jezika, i bio je pod uticajem nemačkih pseudoklasičara. Za potrebe pozorišta preveo je Šilerovu dramu Parazit.
Tokom svog života oprobao se i u uređivanju časopisa Podunavka i Rodoljubac. Časopis Podunavka štampao se i izlazio u Zemunu u periodu od 1856. do 1858. i bio je kulturni časopis, u kom su se mogli naći i tekstovi Ljubomira Nenadovića i Milana Đ. Milićevića. Rodoljubac, časopis koji je za cilj imao da popularizuje nauku, izlazio je u Beogradu, i to kratko tokom 1858.
Đorđe Maletić je umro 13. januara 1888. u Beogradu i danas se malo zna o njemu. Objavljujući Posmrtnu slavu kneza Mijaila, Portalibris želi da obnovi sećanje na ovog značajnog književnika i kulturnog radnika. Danas se osnovna škola u Jasenovu, Maletićevom rodnom mestu, zove po njemu, a takođe postoji i KUD Đorđe Maletić.
Sva dela Đorđa Maletića koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE.