Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Negde pred sam kraj realističke epohe na našim prostorima izlazi jedan potpuno netipičan i po mnogo čemu jedinstven roman Čedomilja Mijatovića – Rajko od Rasine. Poznato nam je da se Mijatović bavio srpskom istorijom, o čijim su delima mišljenja tadašnjih istoričara bila podeljena (Vladimir Ćorović, Radovan Samardžić), ali malo ko je upućen i na njegov književni rad i doprinos tadašnjoj realističnoj eposi, koja je već bila na svom koncu.

Motiv riterstva uglavnom je bio karakterističan i dan-danas se vezuje za srednji vek i period dominantnosti pikarskih romana. Međutim, pred sam kraj srpskog realizma izlazi roman koji je po mnogim svojim karakteristikama upravo pikarski i potpuno netipičan za svoje vreme, te samim tim zaslužuje izuzetnu pažnju i posvećenost. Rajko je čuveni župski junak, koji je po svojim karakteristikama glorifikovan i stavljen u red časnih boraca koji su na dobrom putu da postanu sveta lica. Za razliku od naših junaka iz epskih pesama (poput Marka Kraljevića), Rajko se ne ističe svojom silinom već svojom odisejskom dovitljivošću, ali ne i lukavošću, već isključivo samo čestitošću.

Kao i svaki riter i junak, tako je i Rajku pridodata „gospa”, tj. dama kojoj će služiti, silom prilika, i kojoj će svojom službom do kraja biti odan. Tako Mijatovićev Rajko nailazi na prelepu mađarsku groficu Margitu, zarobljenu kod Ciganina u okolini Kruševca. Upoznat sa mučenjima sa kojima se suočava jedna grofica, i pre svega žena, Rajko pokušava da je ubedi na bekstvo od Ciganina uz njegovu pomoć i povratak u njenu zemlju, na šta Margita posle izvesnog premišljanja pristaje.

Roman je, poput epskih narodnih pesama, protkan preprekama sa kojima se junak i grofica susreću na putu ka Mađarskoj. Međutim, nijedna borba nije teža od one sa samim sobom, pri čemu nečija čestitost (u ovom slučaju Rajkova) dolazi u iskušenje. Ta čestitost kulminira u trenucima kada ostaje potpuno sam u pećini sa Margitom, pri čemu ga đavo navodi na to da poljubi ženu o kakvoj je oduvek sanjao i time naruši svoju i njenu čast.

U poslednjem delu romana prikazan je dolazak ovo dvoje mladih ljudi u „zemlju Madžarsku”. Ono što tamo zatiču je jako zanimljivo i možemo povezati sa epskim motivima grčke i srpske književnosti, a to je motiv povratka junaka u svoj rodni kraj i zaticanje svatova ispred svoje kuće. U ovom slučaju u pitanju je povratak žene iz ropstva u svoju zemlju, gde zatiče svatove pred muževljevom kućom. Mijatović je jedan od retkih pisaca koji je čestitost i čast jedne žene podigao na toliki nivo da bi je uporedio i sa samim Odisejom.

Dakle, motiv odisejstva Mijatović vezuje i za Rajka i za Margitu, čime ističe njihovu herojsku ali i izvanljudsku povezanost.

No, da li je ta povezanost dovoljno jaka da ih i kao ljubavnike spoji, ostaje neizvesno do samog završetka romana.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati drugi manje poznati romani autora kao što su: Todor LJ. Popović (Gila), Svetolik Ranković (Seoska učiteljica), Jakov Ignjatović (Patnica), Simo Matavulj (Uskok), Borisav Stanković (Pevci) i mnogi drugi.

Sva dela ovog autora možete videti OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu