За то што у Порталибрисовом издању Циганске народне приповетке можемо читати о животу овог одувек посебног и по много чему занимљивог народа можемо захвалити Тихомиру Ђорђевићу, нашем познатом етнологу и фолклористи, човеку који се бавио бројним сферама нашег културног наслеђа и много тога сачувао од заборава. Управо је он сакупљач прича о Ромима које се у овој књизи налазе.
Циганске народне приповетке су књига коју чини неколико делова. Аутор Тихомир Ђорђевић разврстао је приче према крају из ког потичу, односно одакле их је бележио, па тако у књизи постоје приче које је чуо од „Цигана клинчара у Алексинцу”, затим оне које су забележене „од Цигана у Нишу”, а онда се ређају оне прикупљене у Прилепу, Косовској Митровици, Ђевђелији, Улцињу, Беранама, Трстенику, „од турских Цигана у Аранђеловцу”, од оних у Крагујевцу, Велешту, Рипњу, „од влашких Цигана у Аранђеловцу”. Дакле, из овог набрајања поднаслова књиге лако можемо закључити да је грађа на основу које је књига настала богата, да су у њој заступљени најразличитији крајеви, што је чини и свеобухватнијом, општијом. Реч је у највећем броју случајева о врло кратким причама, готово фрагментима о животу, обичајима, веровањима, легендама ромског народа. Све приче су означене редним бројем и имају наслов, који најчешће одређује причу тематски, издвајајући главне мотиве који се у причи налазе, али понекад наслов представља и својеврсну поруку, идеју приповетке.
По структури и стилу приче из књиге Циганске народне приповетке не разликују се готово нимало од других кратких народних прича. У њима се описује углавном један главни догађај, има неколико важних ликова и тежи се томе да се читаоцу пренесе нека поука или да се он пак поучи, да сазна нешто ново. Оно што је специфично јесу имена, описани обичаји и живот народа, њихове навике, оно у шта верују – ту налазимо специфичности ромског народа. Они се често описују у неким лукавствима, мудростима (нпр. прича Циганинова превара), помињу се неки знаменити припадници овог народа (нпр. Дели-Асан, Драг-оглија), о којима неретко у народу постоје живописне легенде о догађајима које су проживели, често са преувеличавањима и не тако реалистичним описима. Елементи фантастике нису ретки у овим причама, као што је то и уобичајено за народну књижевност. То се највише огледа кроз фантастична, митска бића попут але (Циганин и ала), аждаје (Три брата и аждаја), вампира (Баба Ата – вампирица, Вампир и његова жена), али и ђавола (Циганин и ђаво, Од чега се плаше ђаволи, Ђаволова капа). Бројеви који се појављују у Циганским народним приповеткама су такође они који су и иначе карактеристични за народну књижевност и који представљају њено опште место, пре свега број три или пак број четрдесет (Старац и три брата, Три брата и аждаја, Циганин и четрдесет хајдука). Врло често се у овим причама појављују и животиње (миш, жабе, кукавица, ласица, ласта). За њих се, наравно, не везују само реалистични мотиви, већ се врло често њихово помињање прелива у фантастично, нпр. описује се настанак одређене животиње на необичан начин или пак она има неку неочекивану улогу у одређеном догађају. Прича о ласти је занимљива из још једног разлога, она се издваја и својом дужином. Читава прича гласи: „Ласта је некада била млада невеста, па је побегла кроз оџак, али су је сватови стигли и истргли јој фистан. Због тога јој је реп на средини расечен.”
У причама које је Тихомир Ђорђевић сакупио има доста мотива везаних за загробни живот и ромска веровања о томе шта нас тамо чека. Оне се дотичу „оног света”, пакла и раја, питања васкрсења, али све то објашњено из призме ромских народних веровања.
Све приче поткрепљене су објашњенима Тихомира Ђорђевића као сакупљача и приређивача на местима где је потребно – у фуснотама уколико је потребно неки део додатно објаснити изношењем неког ромског предања, веровања, обичаја и сл. Поред тога, на крају књиге налазе се и текстови Тихомира Ђорђевића у којима се обрађују неки библијски мотиви у Циганским народним приповеткама и један текст са уопштенијим освртом на мотив потопа у нашој народној књижевности.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате приповетке и бајке: Милан Ђ. Милићевић (Зимње вечери), Марко Миљанов (Примјери чојства и јунаштва), Мита Живковић (Босанчице, кратке приче из Босне), Стјепан Митров Љубиша (Кањош Мацедоновић и друге приповетке), Илија Вукићевић (Бајке), Народне новеле, Народне шаљиве приче и пословице, Српске народне бајке и приче, Вук Караџић (Српске народне приповијетке) и многе друге.
Књигу Циганске народне приповетке можете купити ОВДЕ, а сва дела Тихомира Ђорђевића ОВДЕ.