Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Za to što u Portalibrisovom izdanju Ciganske narodne pripovetke možemo čitati o životu ovog oduvek posebnog i po mnogo čemu zanimljivog naroda možemo zahvaliti Tihomiru Đorđeviću, našem poznatom etnologu i folkloristi, čoveku koji se bavio brojnim sferama našeg kulturnog nasleđa i mnogo toga sačuvao od zaborava. Upravo je on sakupljač priča o Romima koje se u ovoj knjizi nalaze.

Ciganske narodne pripovetke su knjiga koju čini nekoliko delova. Autor Tihomir Đorđević razvrstao je priče prema kraju iz kog potiču, odnosno odakle ih je beležio, pa tako u knjizi postoje priče koje je čuo od „Cigana klinčara u Aleksincu”, zatim one koje su zabeležene „od Cigana u Nišu”, a onda se ređaju one prikupljene u Prilepu, Kosovskoj Mitrovici, Đevđeliji, Ulcinju, Beranama, Trsteniku, „od turskih Cigana u Aranđelovcu”, od onih u Kragujevcu, Veleštu, Ripnju, „od vlaških Cigana u Aranđelovcu”. Dakle, iz ovog nabrajanja podnaslova knjige lako možemo zaključiti da je građa na osnovu koje je knjiga nastala bogata, da su u njoj zastupljeni najrazličitiji krajevi, što je čini i sveobuhvatnijom, opštijom. Reč je u najvećem broju slučajeva o vrlo kratkim pričama, gotovo fragmentima o životu, običajima, verovanjima, legendama romskog naroda. Sve priče su označene rednim brojem i imaju naslov, koji najčešće određuje priču tematski, izdvajajući glavne motive koji se u priči nalaze, ali ponekad naslov predstavlja i svojevrsnu poruku, ideju pripovetke.

Tihomir Đorđević  Po strukturi i stilu priče iz knjige Ciganske narodne pripovetke ne razlikuju se gotovo nimalo od drugih kratkih narodnih priča. U njima se opisuje uglavnom jedan glavni događaj, ima nekoliko važnih likova i teži se tome da se čitaocu prenese neka pouka ili da se on pak pouči, da sazna nešto novo. Ono što je specifično jesu imena, opisani običaji i život naroda, njihove navike, ono u šta veruju – tu nalazimo specifičnosti romskog naroda. Oni se često opisuju u nekim lukavstvima, mudrostima (npr. priča Ciganinova prevara), pominju se neki znameniti pripadnici ovog naroda (npr. Deli-Asan, Drag-oglija), o kojima neretko u narodu postoje živopisne legende o događajima koje su proživeli, često sa preuveličavanjima i ne tako realističnim opisima. Elementi fantastike nisu retki u ovim pričama, kao što je to i uobičajeno za narodnu književnost. To se najviše ogleda kroz fantastična, mitska bića poput ale (Ciganin i ala), aždaje (Tri brata i aždaja), vampira (Baba Ata – vampirica, Vampir i njegova žena), ali i đavola (Ciganin i đavo, Od čega se plaše đavoli, Đavolova kapa). Brojevi koji se pojavljuju u Ciganskim narodnim pripovetkama su takođe oni koji su i inače karakteristični za narodnu književnost i koji predstavljaju njeno opšte mesto, pre svega broj tri ili pak broj četrdeset (Starac i tri brata, Tri brata i aždaja, Ciganin i četrdeset hajduka). Vrlo često se u ovim pričama pojavljuju i životinje (miš, žabe, kukavica, lasica, lasta). Za njih se, naravno, ne vezuju samo realistični motivi, već se vrlo često njihovo pominjanje preliva u fantastično, npr. opisuje se nastanak određene životinje na neobičan način ili pak ona ima neku neočekivanu ulogu u određenom događaju. Priča o lasti je zanimljiva iz još jednog razloga, ona se izdvaja i svojom dužinom. Čitava priča glasi: „Lasta je nekada bila mlada nevesta, pa je pobegla kroz odžak, ali su je svatovi stigli i istrgli joj fistan. Zbog toga joj je rep na sredini rasečen.”

U pričama koje je Tihomir Đorđević sakupio ima dosta motiva vezanih za zagrobni život i romska verovanja o tome šta nas tamo čeka. One se dotiču „onog sveta”, pakla i raja, pitanja vaskrsenja, ali sve to objašnjeno iz prizme romskih narodnih verovanja.

Sve priče potkrepljene su objašnjenima Tihomira Đorđevića kao sakupljača i priređivača na mestima gde je potrebno – u fusnotama ukoliko je potrebno neki deo dodatno objasniti iznošenjem nekog romskog predanja, verovanja, običaja i sl. Pored toga, na kraju knjige nalaze se i tekstovi Tihomira Đorđevića u kojima se obrađuju neki biblijski motivi u Ciganskim narodnim pripovetkama i jedan tekst sa uopštenijim osvrtom na motiv potopa u našoj narodnoj književnosti.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate pripovetke i bajke: Milan Đ. Milićević (Zimnje večeri), Marko Miljanov (Primjeri čojstva i junaštva), Mita Živković (Bosančice, kratke priče iz Bosne), Stjepan Mitrov Ljubiša (Kanjoš Macedonović i druge pripovetke), Ilija Vukićević (Bajke), Narodne novele, Narodne šaljive priče i poslovice, Srpske narodne bajke i priče, Vuk Karadžić (Srpske narodne pripovijetke) i mnoge druge.

Knjigu Ciganske narodne pripovetke možete kupiti OVDE, a sva dela Tihomira Đorđevića OVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu