Димитрије Мита Поповић (1841–1888) један је од оних аутора који су читаво своје стваралаштво посветили својој домовини, питању своје нације, освајању слободе и њеном очувању, а да притом нису ни рођени на њеном тлу. Чак је за Поповића специфично и што није говорио српски језик у детињству. Пореклом је, наравно, из српске породице, о чему сведочи и његово презиме Поповић, док је мајчино девојачко Кресојевић.
Пошто је одувек био духа наклоњеног уметности, најпре је покушао да пише песме на мађарском. И иначе се дивио важним мађарским поетама, чије је песме касније препевавао, односно писао сопствене верзије са њиховим мотивима, а то су Арањи, Верешмарти, Петефи.
Српски је Димитрије Мита Поповић озбиљно почео да учи тек у двадесетим годинама, док је радио као васпитач српске деце. Невероватно је колико је његова жеља била јака да припада национу и да оним што може, а то је стварање, допринесе неким важним циљевима српске заједнице.
Образовање и каријера
Занимљиво је да је он још један учени Србин који није желео да се посвети цркви и постане калуђер, иако је његова мајка то прижељкивала – то је био добар пут за младиће из сиромашних породица. Уз подршку професора из своје гимназије у родном месту Димитрије Мита Поповић одлази у Будимпешту, где уписује права. Касније се већи део живота правом и бавио, али је успевао да се посвети и стварању, јер је очигледно његовој души то било нужно. Иако је и након женидбе Српкињом, Милом Савић, живео и даље у родној Баји, није био лојалан Мађарима у свакој прилици. И тако је, одбивши да слави мађарску победу над Русима, био непожељан, те је отпутовао. Желео је да оде у Нови Сад и тамо живи, али је судбина хтела да га пут поведе у Сомбор, где се надаље бавио адвокатуром.
Иако га Скерлић никада није уврстио међу наше најбоље песнике, Димитрије Мита Поповић писао је песме које су одушевљавале многе и које су излазиле у свим важним књижевним часописима: Даница, Летопис Матице српске, Голуб, Преодница, Стражилово и Јавор.
Нажалост, осетљив какав је био, имао је проблема са депресијом, па је у познијим годинама боравио у болници за душевно оболеле, где је и окончао свој живот.
Збирке песама и превођење
За живота је написао већи број песама које су распоређене у четири збирке, а у којима се проналазе различите теме и мотиви, те се Димитрије Мита Поповић не може дефинисати само као песник родољубиве поезије, нити дескриптивне, љубавне, романтичарске. Чињеница је да епско доминира, као и питање ослобођења Срба од Турака и чежња за слободом и самосталношћу – што јесу била горућа питања у његово време.
Занимљиво је и да се Димитрије Мита Поповић бавио превођењем важних евроспких писаца: Александра Пушкина, Виктора Игоа, Бајрона, поред поменутих мађарских, које је и обрађивао и препевавао – Шандора Петефија, Михаља Верешмартија, Јаноша Арањија…
Композитори су компоновали неке од Поповићевих песама, од којих је вероватно најпознатија Седи Мара на камен-студенцу.
Епски спев и драме
Аутор је и епског спева Краљевић Марко, који се уклапа, генерално, у његову родољубиву поезију, а оставио је за собом и неколико драма разнолике тематике: Крвави престо, Стеван, последњи краљ босански, Цар Јован Силом песник, Градиња и син му Немања, Наши сељани.
Иако је Димитрије Мита Поповић био плодан аутор, његова дела до сада нису била довољно присутна на књижевној сцени, у многим аспектима неправедно је запостављен и његово одсуство представља губитак за српску поезију, посебно у погледу надахнутог писања о ослобођењу од туђина, и то из пера војвођанског Србина. Порталибрис ту погрешку исправља реиздавањем дела Мите Поповића.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао дела многим познатих и мање познатих песника међу којима су Јован Дучић, Милан Ракић, Божидар Николајевић, Мирко Корoлија итд.
Сва дела Димитрија Мите Поповића можете видети ОВДЕ.