Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Да ли знате ко је Димитрије Мита Поповић?

Димитрије Мита Поповић (1841–1888) један је од оних аутора који су читаво своје стваралаштво посветили својој домовини, питању своје нације, освајању слободе и њеном очувању, а да притом нису ни рођени на њеном тлу. Чак је за Поповића специфично и што није говорио српски језик у детињству. Пореклом је, наравно, из српске породице, о чему сведочи и његово презиме Поповић, док је мајчино девојачко Кресојевић.

Пошто је одувек био духа наклоњеног уметности, најпре је покушао да пише песме на мађарском. И иначе се дивио важним мађарским поетама, чије  је песме касније препевавао, односно писао сопствене верзије са њиховим мотивима, а то су Арањи, Верешмарти, Петефи.

Српски је Димитрије Мита Поповић озбиљно почео да учи тек у двадесетим годинама, док је радио као васпитач српске деце. Невероватно је колико је његова жеља била јака да припада национу и да оним што може, а то је стварање, допринесе неким важним циљевима српске заједнице.

Образовање и каријера

Занимљиво је да је он још један учени Србин који није желео да се посвети цркви и постане калуђер, иако је његова мајка то прижељкивала – то је био добар пут за младиће из сиромашних породица. Уз подршку професора из своје гимназије у родном месту Димитрије Мита Поповић одлази у Будимпешту, где уписује права. Касније се већи део живота правом и бавио, али је успевао да се посвети и стварању, јер је очигледно његовој души то било нужно. Иако је и након женидбе Српкињом, Милом Савић, живео и даље у родној Баји, није био лојалан Мађарима у свакој прилици. И тако је, одбивши да слави мађарску победу над Русима, био непожељан, те је отпутовао. Желео је да оде у Нови Сад и тамо живи, али је судбина хтела да га пут поведе у Сомбор, где се надаље бавио адвокатуром.

Иако га Скерлић никада није уврстио међу наше најбоље песнике, Димитрије Мита Поповић писао је песме које су одушевљавале многе и које су излазиле у свим важним књижевним часописима: Даница, Летопис Матице српске, Голуб, Преодница, Стражилово и Јавор.

Нажалост, осетљив какав је био, имао је проблема са депресијом, па је у познијим годинама боравио у болници за душевно оболеле, где је и окончао свој живот.

Збирке песама и превођење

За живота је написао већи број песама које су распоређене у четири збирке, а у којима се проналазе различите теме и мотиви, те се Димитрије Мита Поповић не може дефинисати само као песник родољубиве поезије, нити дескриптивне, љубавне, романтичарске. Чињеница је да епско доминира, као и питање ослобођења Срба од Турака и чежња за слободом и самосталношћу – што јесу била горућа питања у његово време.

Занимљиво је и да се Димитрије Мита Поповић бавио превођењем важних евроспких писаца: Александра Пушкина, Виктора Игоа, Бајрона, поред поменутих мађарских, које је и обрађивао и препевавао – Шандора Петефија, Михаља Верешмартија, Јаноша Арањија…

Композитори су компоновали неке од Поповићевих песама, од којих је вероватно најпознатија Седи Мара на камен-студенцу.

Епски спев и драме

Аутор је и епског спева Краљевић Марко, који се уклапа, генерално, у његову родољубиву поезију, а оставио је за собом и неколико драма разнолике тематике: Крвави престо, Стеван, последњи краљ босански, Цар Јован Силом песник, Градиња и син му Немања, Наши сељани.

Иако је Димитрије Мита Поповић био плодан аутор, његова дела до сада нису била довољно присутна на књижевној сцени, у многим аспектима неправедно је запостављен и његово одсуство представља губитак за српску поезију, посебно у погледу надахнутог писања о ослобођењу од туђина, и то из пера војвођанског Србина. Порталибрис ту погрешку исправља реиздавањем дела Мите Поповића.

У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао дела многим познатих и мање познатих песника међу којима су Јован Дучић, Милан Ракић, Божидар Николајевић, Мирко Корoлија итд.

Сва дела Димитрија Мите Поповића можете видети ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу