Ako se pitate da li se u našoj prošlosti razmišljalo o Novom svetu i ko ga je video, posmatrao, analizirao, odgovor na vaše pitanje je: Aleksandar Vidaković (1896–1940).
Beogradski Portalibris nedavno je objavio dokumentarni spis Aleksandra Vidakovića, srpskog književnika i novinara: Pisma iz Amerike. Vidaković je zanimljiva pojava u našoj kulturi dopisnika i književnika.
Iako danas izgleda da je ovaj autor imao dosta privilegovan život, kao neko ko se formirao u engleskoj kulturi, proživeo mladost na prestižnim univerzitetima, pa i kasnije puno putovao, treba posmatrati širu sliku i razumeti njegov životni put.
Aleksandar Vidaković je kao mladić preživeo Prvi svetski rat. Sa našom vojskom i narodom prešao je preko Albanije, preživeo tu golgotu, a zatim dospeo na Krf. Teško je zamisliti kakav je uticaj sve to imalo na jedan mladi duh. Pa ipak, imao je sreće da bude poslat u Englesku na školovanje i oporavak. Naravno, nije slučajno što je baš on odabran. Sreća je igrala važnu ulogu u tom momentu, ali je sigurno da je Aleksandar Vidaković ostavljao utisak potencijalno kvalitetnog mladog čoveka čije bi školovanje predstavljalo dobro ulaganje i važan čin za našu novu postojeću domovinu, koja nije imala puno intelektualaca sa svetskim znanjima. Sigurno je da je tada kao i danas učenje od najvećih svetskih umova na Oksfordu i Kembridžu predstavljalo mogućnost ne samo da se prikupe najaktuelnija znanja nego i da mlada osoba kao što je tada mladi Aleksandar Vidaković razume kako funkcioniše jedna moderna zemlja koja ima mnoge karakteristike koje je i Jugoslavija priželjkivala.
I nakon tog školovanja nije slučajno da je Aleksandar Vidaković postao vrsni novinar i dopisnik važnih listova. On je svojim pisanjem omogućavao tu dvosmernu komunikaciju sa svetom, tim pre kvalitetniju što nije posmatrao karakteristike drugačijih kultura kroz našu zatvorenost, surevnjivost i ljubomoru. On je razumeo događanja, talasanja, fenomene…
Jedno od najvažnijih uvida koje je Aleksandar Vidaković doneo našoj javnosti je pogled u tadašnju Ameriku i Njujork. Putovanje u tu zemlju detaljno je opisao u Pismima iz Amerike, koja su u tom momentu predstavljala jedan vredan izvor informacija, budući da nije bilo televizije, interneta itd.
Najzanimljivije je što Aleksandar Vidaković vrlo plastično opisuje kapitalističku filozofiju, koja je tamo deo razmišljanja svakog pojedinca, a koja danas predstavlja na neki način i deo našeg savremenog stila života:
„’A dobro, šta radite s tim tolikim ušteđenim vremenom?’, zapitao sam jednog Amerikanca.
Za trenutak nije umeo da mi odgovori. Ali da je umeo, tačan odgovor bio bi: ’Tim ušteđenim vremenom štedimo još više vremena.’
U glavi prosečnog Amerikanca logičan red rezonovanja ovakav je: što više ušteđenog vremena, to više poslova. Što više poslova, to više dolara. A što više dolara, to više uspeha i ugleda. Ništa za pravog Amerikanca nije tako impresivno kao uspeh izražen u dolarima. (…) Svuda danas u Americi ljudi rade od devet do pet. Svuda rade na isti, brzi, mehanizovani način. Svuda su isto zamoreni kada posao završe. Svuda osećaju istu potrebu za lakom razonodom i svuda im Holivud, radio, stripovi na isti način tu potrebnu zabavu pružaju.”
Aleksandar Vidaković, taj pronicljivi um, Evropljanin i Srbin, intelektualac i analitičar savremenih fenomena, zaboravljen je, kao i njegovo poznato delo, ali Portalibris svojim reizdavanjem ovog autora ispravlja tu grešku.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris izdao je dela mnogih zaboravljenih pisaca kao što su Milan Đ. Milićević, Dušan Rogić, Sreten J. Jevtić, Milica Janković, Jelena Dimitrijević itd.