Ако се питате да ли се у нашој прошлости размишљало о Новом свету и ко га је видео, посматрао, анализирао, одговор на ваше питање је: Александар Видаковић (1896–1940).
Београдски Порталибрис недавно је објавио документарни спис Александра Видаковића, српског књижевника и новинара: Писма из Америке. Видаковић је занимљива појава у нашој култури дописника и књижевника.
Иако данас изгледа да је овај аутор имао доста привилегован живот, као неко ко се формирао у енглеској култури, проживео младост на престижним универзитетима, па и касније пуно путовао, треба посматрати ширу слику и разумети његов животни пут.
Александар Видаковић је као младић преживео Први светски рат. Са нашом војском и народом прешао је преко Албаније, преживео ту голготу, а затим доспео на Крф. Тешко је замислити какав је утицај све то имало на један млади дух. Па ипак, имао је среће да буде послат у Енглеску на школовање и опоравак. Наравно, није случајно што је баш он одабран. Срећа је играла важну улогу у том моменту, али је сигурно да је Александар Видаковић остављао утисак потенцијално квалитетног младог човека чије би школовање представљало добро улагање и важан чин за нашу нову постојећу домовину, која није имала пуно интелектуалаца са светским знањима. Сигурно је да је тада као и данас учење од највећих светских умова на Оксфорду и Кембриџу представљало могућност не само да се прикупе најактуелнија знања него и да млада особа као што је тада млади Александар Видаковић разуме како функционише једна модерна земља која има многе карактеристике које је и Југославија прижељкивала.
И након тог школовања није случајно да је Александар Видаковић постао врсни новинар и дописник важних листова. Он је својим писањем омогућавао ту двосмерну комуникацију са светом, тим пре квалитетнију што није посматрао карактеристике другачијих култура кроз нашу затвореност, суревњивост и љубомору. Он је разумео догађања, таласања, феномене…
Једно од најважнијих увида које је Александар Видаковић донео нашој јавности је поглед у тадашњу Америку и Њујорк. Путовање у ту земљу детаљно је описао у Писмима из Америке, која су у том моменту представљала један вредан извор информација, будући да није било телевизије, интернета итд.
Најзанимљивије је што Александар Видаковић врло пластично описује капиталистичку филозофију, која је тамо део размишљања сваког појединца, а која данас представља на неки начин и део нашег савременог стила живота:
„’А добро, шта радите с тим толиким уштеђеним временом?’, запитао сам једног Американца.
За тренутак није умео да ми одговори. Али да је умео, тачан одговор био би: ’Тим уштеђеним временом штедимо још више времена.’
У глави просечног Американца логичан ред резоновања овакав је: што више уштеђеног времена, то више послова. Што више послова, то више долара. А што више долара, то више успеха и угледа. Ништа за правог Американца није тако импресивно као успех изражен у доларима. (…) Свуда данас у Америци људи раде од девет до пет. Свуда раде на исти, брзи, механизовани начин. Свуда су исто заморени када посао заврше. Свуда осећају исту потребу за лаком разонодом и свуда им Холивуд, радио, стрипови на исти начин ту потребну забаву пружају.”
Александар Видаковић, тај проницљиви ум, Европљанин и Србин, интелектуалац и аналитичар савремених феномена, заборављен је, као и његово познато дело, али Порталибрис својим реиздавањем овог аутора исправља ту грешку.
Сва дела овог аутора можете видети ОВДЕ.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис издао је дела многих заборављених писаца као што су Милан Ђ. Милићевић, Душан Рогић, Сретен Ј. Јевтић, Милица Јанковић, Јелена Димитријевић итд.