Božidar Savić (1862–1927) bio je jedan od poznate braće Savić, koji su u Beogradu imali svoju štampariju, knjižaru, bavili su se izdavanjem novina i imali bioskop i poslastičarnicu. Boža i njegova braća Mihajlo, Pera i Svetolik bili su učeni ljudi, poreklom iz Šapca, školovali su se u inostranstvu. Mihajlo je diplomirao medicinu u Lajpcigu, Pera je završio spoljnu akademiju u Beču, a Svetolik je bio poznati biciklista, pobednik na trkama u Srbiji i inostranstvu, bio je novinar i vlasnik lista Balkan.
Božidar (Boža) Savić je studirao filozofiju na Liceju u Beogradu, potom u Beču, Berlinu i Cirihu studirao medicinu, ali je studije prekinuo zbog nedostatka materijalnih sredstava. Bio je i potpredsednik Društva srpskih novinara i publicista. Bio je zainteresovan za istoriju i politiku, napisao je nekoliko knjiga, od kojih su neke: Suzana (1900), roman o uglednim engleskim porodicama, Dve sestre (1900), roman iz beogradskog života, i knjigu Vladanovština (1901), koja je bila neka vrsta opozicione knjige i komentar na tadašnjeg predsednika vlade dr Vladana Đorđevića, koga je kralj Aleksandar Obrenović stavio na čelo vlade i koji je bio poznat po uvođenju velikih poreza za uspešne trgovce, kakva je bila i porodica Savić. Napisao je i scenario za film Jadna majka, koji je prikazivan do 1932, kada je izgubljen. Nakon završenih studija braća se vraćaju u rodni Šabac, prevode razne knjige sa nemačkog. Od zarađenog novca kupuju štampariju, parnu strugaru i parni mlin. Sele se u Beograd i otvaraju velike knjižare u Zemunu, Knez Mihailovoj i Vasinoj ulici, a kako su bili ispred svog vremena, knjige su se mogle naručiti pouzećem. U knjižarama su imali i odeljak školskog pribora i poklona, odeljenje veštačkog cveća i abažura i malu kafeteriju gde mogu da se prelistavaju knjige. Kod njih karijeru započinju braća Ribnikar, Moša Pijade, socijalista Radovan Dragović, slepi novinar Humo itd.
Braća Savić su bila politički aktivna, protivnici tadašnje vlasti, zbog čega su ponekad i snosili posledice – njihov poznati list Mali žurnal zatvoren je na godinu dana nakon što nisu objavljivali govore tadašnjeg predsednika vlade dr Vladana Đorđevića. Božidar Savić bio je privržen i humanitarnom radu, na njegovim filmovima, osim velikih i poznatih imena beogradske glumačke scene, radila su i deca iz raznih srednjih škola. Često se brinuo o deci bez roditelja i pomagao im u životu, školovao ih i brinuo se da izađu na pravi put. Tako je obeležen njegov rad i pomoć u napredovanju mlađih generacija.
Suzana je jednim delom istorijski roman, kako sam autor navodi u podnaslovu. Božidar Savić nam još u napomeni saopštava kako je želeo da napiše istorijski roman, jer je istorija ono što čini jedan narod. Podseća na našu tužnu istoriju, kako nakon viševekovne vladavine pod Turcima nemamo biblioteke i arhive pune dokumenata i knjiga iz stare i istorije našeg srednjeg veka. Napominje da usled raznih događaja, od kojih su neki ratovi i naporan novinarski rad, on nije imao sredstava da napiše istorijski roman o našoj istoriji. Tako piše jedan iz engleske istorije, ostavljajući drugima da, po ugledu na ovaj roman, napišu roman naše istorije. Nakon ovog romana, Božidar Savić napisaće nekoliko romana o savremenom beogradskom životu, srpskoj istoriji i društvu. Drugim delom Suzana je društveni roman, jer govori o dve ugledne porodice iz dva različita razdoblja povezane čudnom sudbinom. Porodice Egmont i Pembruk, iako ih deli više od trista godina vremenskog razmaka, moraju se suočiti sa sličnim problemima. Život i smrt, izbavljenje iz nepravednog tamničenja samo su neke od bitnih tema ovog dinamičnog romana. Mnoge knjige Božidara Savića bave se porodičnim problemima i večnom problemu ugleda jedne poštene porodice. Ovaj motiv prožimaće se kroz sve kasnije njegove knjige (Otilija, Snaha, Suzana i Dve sestre).
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze se i drugi manje poznati srpski romani, kao što su: Strast Davida Pijade, Danica i Spahinica Stevana J. Jevtića, Ženidba Šarla Šaplina Dragutina Ilića Jeja, Gluvne čini Aleksandra Ilića i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Suzana pogledajte OVDE, a sva dela Božidara Savića koja je Portalibris objavio OVDE.