Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

БОЈ НА КОСОВУ: љубавни витешки роман

Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида (1828) први је роман Јована Стерије Поповића, који је написао када је имао само двадесет и две године.

Сентиментални љубавни витешки роман има своје корене у средњевековној књижевности, а код нас је био веома популаран у првој половини 19. века. Најутицајнији писац овог жанра, Милован Видаковић (Усамљени јуноша, 1810, Велимир и Босиљка, 1811, Љубомир у Јелисијуму, 1814, 1817, 1823), био је и Стеријин узор када је Бој на Косову у питању.

Радња романа Бој на Косову одиграва се непосредно пре тог историјског догађаја и прати неоствариву љубав између српског јунака Милана Топлице и маварске принцезе Зораиде. Њихове земље, њихове породице и пријатељи, па самим тим и они сами, наћи ће се на супротним странама у једном ратном сукобу, а како их раздвајају и вера и култура, њихова љубав је унапред осуђена на пропаст.

Љубавни витешки роман приповеда о херојским подвизима младих племића и њиховим идеалним госпама, у њима су врховна начела љубав и витешка част, а радња се врло често смешта у далеке, егзотичне пределе. Главни јунак је витез који се придржава строгих моралних начела, он је храбар, праведан, веран свом господару и својој домовини, штит слабијима и немоћнима.

Иако је главни јунак Милан Топлица, роман Бој на Косову обилује дигресијама, издвојеним епизодама које говоре и о другим јунацима и њиховим авантурама, Косанчић Ивану, Милошу Обилићу или брату племените Зораиде, великом хероју Алманзору. Сви они имају своје верне љубе, које ће често морати да спасавају од опасних напасника, разбојника или гусара, јер им то не налаже само љубав већ и витешки кодекс и част.

Такође, ови јунаци ће свесно пролазити кроз низ испита како би доказали своју част и достојност својим госпама или својим господарима. Међутим, веома чест је и сукоб између љубави и дужности, што имамо и у Стеријином роману, јер Милан Топлица не може остати веран и својој заручници и своме господару, рат је неминован и он ће морати да изабере страну.

Популарност витешких или уопште авантуристичких романа лежи у чињеници да они држе читаоца у неизвесности и ишчекивању. Јунак се често налази у животној опасности и читалац се увек пита хоће ли јунак преживети, односно како ће се извући из опасне ситуације. Са друге стране, као и Бој на Косову и многи други витешки романи су базирани на историјским или легендарним ликовима (на пример, легенде о краљу Артуру и витезовима Округлог стола), тако да то што знамо расплет, никако не умањује напетост који у читаоцу настаје док чита витешке романе.

Разлог за то вероватно лежи у чињеници да су витешки романи препуни потпуно непредвидивих обрта и да веома често успешно решавање једног проблема само доводи до још веће компликације. Имајући у виду трагичну судбину Исмаила и Зоре, јунака Боја на Косову, не можемо рећи ни да витешки романи имају срећан завршетак, нити да јунаци не могу да погину. Сви јунаци овог Стеријиног романа на његовом крају су мртви.

Оно што је главна мана витешких романа, Видаковићевих па и овог Стеријиног, је потпуна одвојеност од реалности живота, барем је то била основна замерка Вука Караџића. Он критикује језик којим су писани, вештачку творевину у потпуности одвојену од свакодневног живота, радњу која је нереална, па и донекле фантастична, и ликове који стално испољавају преувеличане патетичне емоције. Вук је критиковао све што није било у складу са српском традицијом и блиско народу. Касније у току свог живота и сам Стерија је осудио овај свој први роман као претерано плачеван и фантастичан, чак је и написао својеврсну пародију витешких романа под називом Роман без романа. Вук је тражио од књижевности својеврсни утилитаризам, Видаковић и Стерија су у својим витешким романима елементе књижевног дела подлагали самој логици тог дела, а не спољним и некњижевним захтевима.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати српски криминалистички романи као што су: Невидбог Риста Ратковића, Цар Душан у Дубровнику Вида Вулетића Вукасовића, Вагон друге класе дневног путничког воза Ниш–Београд Тодора Љ. Поповића и многе друге.

Сва дела Јована Стерије Поповића можете видети ОВДЕ, а роман Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу