Београд у тами је још једна од књига аутора Танасија Тасе Миленковића којом нас упознаје са некадашњим начином живота у српској престоници и људима са друге стране закона. Миленковић, први српски учени полицајац, у складу са својим занимањем, имао је прилике да често буде у додиру са злочинцима, крадљивцима, затвореницима и свим осталим који су кренули лошим путем. Такви људи и догађаји у којима су они учесници тема су ове књиге.
Књига Београд у тами састављена је из три дела, која су у различито време и објављивана: Кесароши: што више школованих, мање ’апшених (1888. године), Кобни бројеви – број је увек најјачи доказ (1888. године) и Деца робијаши (1889. године). Већ и сами наслови казују чиме се ова књига бави. Танасије Таса Миленковић покушава да укаже на генерални проблем некад у Београду, али и који се провлачи и кроз остале градове широм Србије. У тексту Кесароши: што више школованих, мање ’апшених аутор напомиње да је врло важно ставити акценат на образовање становништва, нарочито у млађем узрасту. Он сматра да би требало наводити грађане на школу, инсистирати на образовању и да би то у већини решило проблем код оних људи који су почели да се баве стварима који их воде нигде друго него у затвор. Такође, услед лошег васпитања, многа деца, немајући љубав и подршку од својих родитеља, лако се дају животу на улици. Тако одбачени, улица их васпитава, криминалци на слободи их мало-помало привлаче себи, те на крају постану „деца робијаши”.
„У прво доба живота детињег родитељи могу учинити много. Од њих зависи више пута да им дете доцније буде сретно или несретно, да буде од користи за све, или да живи на штету свима.” (Кесароши: што више школованих, мање ’апшених)
Кад погледамо статистику Танасија Тасе Миленковића у овој књизи у делу Кобни бројеви – број је увек најјачи доказ, јасно нам је и зашто се књига зове Београд у тами. Нажалост, подаци нису нимало оптимистични; они показују да број убистава и самоубистава расте, да се проституција шири, затвори се пуне, итд. Миленковић овом статистиком критикује и друштво и цео систем јер се на затворенике троши доста из буџета, заправо се много више троши на то него на просвету. Можемо видети и статистичке податке из овог времена који нам показују у ком периоду у току године се изврши највећи број крађа, убистава, самоубистава или силовања. Танасије Таса Миленковић упоређује ову статистику Београда са великим европским престоницама. Оно што највише забрињава јесте што је разврат актуелан и међу децом, чак децом која имају испод 15 година.
Београд у тами књига је коју би требало свако од нас да прочита. Све оно што нам је Танасије Таса Миленковић приказао у њој тиче се и наше данашње свакодневице. Скоро да нема никаквог бољитка. А можда ако би свако од нас размотрио више оно о чему и Миленковић пише и ако би се запитао како да реши проблем првенствено врло младих људи који постају преступници, можда бисмо нешто као друштво и успели.
Подсећамо вас да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге књиге које говоре о Београду, међу којима су: Тасин дневник Танасија Тасе Миленковића, Глувне чини Александра Илића, Београд пре сто година Михаила С. Петровића, Дорћолска посла Чича Илије Станојевића, као и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Танасија Тасе Миленковића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ, а књигу Београд у тами ОВДЕ.