Књижевна критика каже да је Светозар Ћоровић доста успешнији по својим романима него по приповеткама, али врло често се помињу само један или два његова романа, док су остали помало заборављени и чини се и да нису толико доступни широј публици. Врло је важно напоменути да је овај писац написао Стојана Мутикашу и Мајчину султанију, али исто тако не треба сметнути с ума да заслужују пажњу и роман Барон из Дангубице, Јарани и Женидба Пере Карантана.
Одрастао у херцеговачкој средини, тачније у Мостару, пред престанак турске власти и појаве Аустроугара, књижевна дела Светозара Ћоровића одишу управо херцеговачком атмосфером. Пишући, он донекле критикује систем, али и људе који вреднују само новац и заборављају шта је истинско богатство. Многи наши писци из епохе реализма утицали су на његово стварање, а најпре би требало издвојити Стевана Сремца, Јакова Игњатовића, Радоја Домановића, Петра Кочића и Сима Матавуља. Кочићев утицај види се и на пољу Ћоровићевих романа и на пољу приповедака; водећи се Матавуљевим Бакоњом, он је створио роман У ћелијама; угледајући се на Сремца, Игњатовића и Домановића, настали су романи Барон из Дангубице и Женидба Пере Карантана.
Светозар Ћоровић ће покушати да прикаже друштвене односе, квалитете људи који живе у малим срединама, који су, негде под притиском друштва или околности, спутани животом, изгубили свој прави пут, пометени су и треба их вратити у колосек. Управо роман Барон из Дангубице говори о томе како је довољно само нешто мало да се деси и да створи немире и међусобне несугласице. Ово Ћоровићево дело први пут је објављено 1901. године и у њему се очигледно види да је аутор писао по угледу на Стевана Сремца. У питању је кратки хумористични роман, који на моменте подсећа на Поп Ћиру и поп Спиру.
Радња романа Барон из Дангубице одвија се у Дангубици, у малом месту где се сви знају и чији становници живе мирно, радо се посећују, али између појединих постоји и мала доза комшијске љубоморе. Међутим, ову фину дангубичку атмосферу у једном тренутку пореметиће и уздрмаће долазак богатог Кузмана из Беча, чије ће присуство посвађати чаршијске газде Аћима и Јована, који заједно са супругама зажеле да ћерке удају за богатог зета.
Светозар Ћоровић овде указује на то како је дух грамзивости уплео прсте свуда и да мораш бити довољно разуман да не поклекнеш. Јунацима романа изгледа као да уопште нису важне моралне вредности и да су зарад богатства спремни да се одрекну и пријатељства и много чега још. Њима је најлакше да се заваде и није више на првом месту ни лична срећа колико је битно имати неког финансијски добро стојећег у фамилији. Оно што радује на самом крају јесте да истина увек проналази прави пут и да мора доћи до измирења да би се мирно живело.
По самом наслову се може наслутити све ово јер је барон особа која носи неку од племићких титула. Овај барон у роману Барон из Дангубице Светозара Ћоровића зове се Кузман и та је особа која уноси немире у варошицу. Као што се у Мајчиној султанији Милка загледа не у Шредерову лепоту и особине, него у грађански слој ком он припада, тако и у овом роману Савку и Милку не занима Кузманов физички изглед, већ жеља да буду племићке госпође.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати романи, као што су: Циркузани Драгутина Илића Јеја, Без оца и мајке Пере Радуловића, Спахиница и Даница Стевана Ј. Јевтића, Сузана Божидара Савића, и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Барон из Дангубице можете купити ОВДЕ, а сва дела Светозара Ћоровића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.