Николај Велимировић (1881–1956) био је епископ охридски и жички и један од најзначајнијих српских теолога и беседника. Рођен је у селу Лелић код Ваљева. Школовао се у Београду, на Богословском факултету, а потом и у иностранству, студирајући теологију у Берну и филозофију на Оксфорду, где је стекао и докторске титуле. Током Другог светског рата био је интерниран у логор Дахау. После рата живео је у САД, где је предавао и писао. Његова најзначајнија филозофско-религиозна дела су: Охридски пролог, Молитве на језеру и Религија Његошева. Канонизован је 2003. као Свети Николај Жички.