Јован Цвијић (1865‒1927) је био најзначајнији српски географ, оснивач Српског географског друштва, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Читавог живота проучавао је Балканско полуострво и Србију, а најзначајнија истраживања су: геоморфолошке студије о карсту (красу), истраживања о становништву, миграцијама, психичким типовима народа, оцртавање привредне и културне делатности балканских зона. Рад овог свестраног научника признат је широм Европе.