Gavril Stefanović Venclović (1680–1749) bio je srpski bogoslov, besednik i pesnik, jedan od naših najranijih prosvetitelja, prethodnik Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića. U svoja književna dela, mahom obojena crkveno-vizantijskim tonom, upleo je slike iz svakodnevice običnih ljudi i koristio jezik blizak narodnom. Pokušao je da sačuva od zaborava duh vremena u kome je živeo, da sagleda vrline i mane naših ljudi, da ostavi mudre pouke koje su i danas korisne i vredne.