Elizabet Hejt je slobodni novinar čije članke o modi, lepoti, umetnosti i dizajnu redovno objavljuju Njujork tajms, Vog, Harpers bazar, El… Živi u Njujorku sa sinom tinejdžerom i tri psa.

***

Dok sam pisala ovu knjigu, više puta sam je ostavljala da bih čitala Strah od letenja Erike Jong. Pored toga što ističe psihoanalizu koja je u ono vreme ukazivala na progresivan način razmišljanja a danas su njeno mesto zauzele druge terapijske metode (između ostalog i psihofarmakologija), knjiga Jongove i dalje predstavlja odvažan, neinhibiran i neaplogetski manifest radosti ženske seksualnosti. Ona je bila i ostala moj izvor inspiracije.

Nastojeći da razvijem sopstveni stil pisanja o seksu na evokativni način, čitala sam Anais Nin, Henrija Milera, D. H. Lorensa i Markiza de Sada. Ninova mi je bile previše … egzotična i previše očigledno senzualna. Njene reči su prosto previše lepe, dok je Miler presirov i nimalo seksi. Njegova nerafinisanost nije uhvatila iskonsku prirodu seksa već mu je nekako oduzela sve nijanse, uz krv, znoj i toplotu koji su toliko elementarni za seks i njegov potencijal da prevaziđe racionalnost. Mislim da je D. H. Lorensa veoma izazovno čitati, posebno Ljubavnika lejdi Četerli jer je on stvorio izuzetnu ravnotežu između fizičkog čuda i emotivne ranjivosti koje donosi seks. Omiljen mi je Markiz de Sad. Veoma mi se dopada način na koji koristi veoma formalan i barokni jezik da opiše prizemno, degenerisano, devijantno i vulgarno ponašanje. On je prljavštinu uzdigao na nivo lepe umetnosti. Moj heroj.””