Поводом Сретења, Дана државности Републике Србије, издвајамо сва издања из наше едиције Отргнуто од заборава посвећена Карађорђу Петровићу и Милошу Обреновићу, као и историјским тренуцима који су обликовали српски идентитет и државну традицију.
До 20. фебруара сви наслови са списка имају додатних 20% на већ снижене цене од 25%.
Акција важи за куповину преко сајта и у нашој књижари у Скадарској улици 45.
СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, обележава се 15. фебруара и један је од наших најзначајнијих државних празника. Овај датум повезује два кључна историјска догађаја којима су постављени темељи модерне српске државе: Први српски устанак 1804. године и доношење Сретењског устава 1835. године.
На Сретење 1804. године у Орашцу је подигнут Први српски устанак под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа као одговор на османску самовољу и насиље дахија. Иако устанак није одмах довео до коначног ослобођења, он је означио почетак дуготрајне борбе за слободу, политичку аутономију и обнову државности Србије после више векова ропства, због чега је и постао симбол буђења националне свести и отпора.
Други кључни догађај везан за Сретење јесте проглашење Сретењског устава 1835. године у Крагујевцу, у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Овај устав, који је написао Димитрије Давидовић, био је један од најлибералнијих у Европи тог времена. Увео је поделу власти на законодавну, извршну и судску, гарантовао лична права и слободе грађана, укинуо феудалне односе и ограничио апсолутну власт кнеза. Иако је због притиска великих европских сила и Османског царства важио свега неколико недеља, Сретењски устав остао је трајни симбол уставности, правне државе и демократских политичких идеја у Србији.
Ова двострука симболика Сретења – револуционарна борба за слободу и уставно уређење државе – данас представља вредности на којима би требало да почива савремена Србија: слобода, једнакост пред законом, грађанска права и одговорност државе према својим грађанима.
Срећан Дан државности!