Приповетке – Лаза Лазаревић

Лаза Лазаревић (1851–1891) био је српски писац и лекар. Књижевним радом почео је да се бави за време студија. Зачетник је психолошке приповетке у нашој књижевности. Емотивна приврженост породици, пре свега мајци и сестрама, огледа се и у његовим приповеткама и то у породичним ситуа­цијама које описује и односима међу ликовима. Као приповедач, Лаза Лазаревић има све особине доброг писца. Приповетке је обликовао са великом пажњом. Композиција им је чврста, радња јединствена, фабула одлично вођена, а описи психолошких стања прецизни, драматични и напети. Био је изванредан познавалац језика и изградио је јединствен књижевни стил. Критичари његове приповетке сматрају уметнички најдотеранијим у целокупном српском реализму.

Књига садржи следеће приповетке:  Ветар – Први пут с оцем на јутрење – Све ће то народ позлатити – На бунару – Школска икона – Швабица – Вертер.