„Zmija u nedrima” – Stojan Živadinović

Napisan u 1. licu jednine, roman Zmija u nedrima (1940) Stojana Živadinovića neverovatno je delo koje na čitaoca ostavlja snažan utisak. Već sa prvom rečenicom u romanu Zmija u nedrima ulazimo u svet glavnog junaka – Stevanov svet. Stevan nam otkriva da ima sedamnaest godina i da mu je tih sedamnaest godina bilo dovoljno da nauči da kroz život korača sam, vlastitim nogama, rukama i glavom, da se bori u životu i da stiče iskustvo. Direktno se obraća čitaocu i seća se svog detinjstva, za koje kaže da mu je prošlo u suncu, a da je period koji mu donosi bol krenuo odmah po završetku detinjstva i da je u sedamnaestoj godini ostao potpuno sam na svetu.

Na početku romana Stojana Živadinovića Zmija u nedrima  dominantna je retrospekcija, kojom nas junak vodi kroz mirnu porodičnu atmosferu. Odgajan u zdravoj porodici, Stevan je rastao srećno i uspešno, pa su ga poslali u inostranstvo na školovanje. Međutim, njegov život se naglo menja kada tamo dobije vest o smrti svojih roditelja. Vrativši se u rodno mesto, Stevan živi sada samo sa jednim ciljem: da otkrije ko je ubio njegove roditelje. Otkriti ko je zmija koja je ubila dvoje nedužnih i dobrih ljudi, cilj je za sve ljude u Stevanovom okruženju.

Od blagog ispovedničkog tona ulazimo u malo nemirniji ton, u dramatičnost romana, prepunu novih zapleta. Želja za otkrivanjem istine i ogromna ljubav prema roditeljima, ta neraskidiva veza sa njima koju ni smrt ne prekida, vode Stevana da na pravi način hrabro posmatra realnost oko sebe. Uz pomoć pravih ljudi, drugarice Milice i očevog radnika Nikole, kao i uz pomoć psa Džekija, Stevan će da sklapa kockicu korak po korak i da reši misteriju.

Stojan Živadinović metaforom iz naslova romana sugeriše ko bi mogao biti ubica Stevanovih roditelja. Jasno je i čitaocu, a i Stevan ima osećaj da bi ubica mogao biti neko ko je veoma blizak njegovoj porodici. Danica, devojka koja je bila pomoćnica u njegovoj porodici, koju je njegova majka odgajala, nažalost je „zmija u nedrima”. Ipak, idući ka završnici romana, možda i nađemo bar malo saosećanja za Danicu, jer je ona počinila ubistvo iz zablude u koju se dovela dok je bila u potrazi za svojim roditeljima.

Kada pročitamo roman Zmija u nedrima, shvatamo koliko dve različite porodične situacije utiču na vaspitanje i stvaranje ličnosti. Dok je Stevan rastao uz veliku ljubav i podršku roditelja, Danica je bila ostavljeno dete, nemavši mogućnost da se oseti voljenom i da raste kao sva ostala deca. Takve različite prilike su dovele Stevana da razmišlja i postupa zrelo, čak i da tako mlad postane odjednom odrastao i ozbiljan, da sazri brže u odnosu na svoje vršnjake, a Danicu da napravi nepromišljen korak.

Unoseći u ovaj roman toplinu, nežnost i veliku osećajnost, a onda dramatičnost i neizvesnost, Stojan Živadinović je uspeo da nam na najbolji način prikaže svoje junake i da zajedno sa njima mi, čitaoci, idemo ka ostvarenju jednog cilja. Puni radoznalosti i saosećajnosti prema Stevanu, čitaoci će sa nestrpljenjem ići ka završetku romana i stalno biti u potrazi za „zmijom u nedrima”.

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi manje poznati romanopisci kao što su:  Jovan Sterija Popović (Roman bez romana), Lazar Komarčić (Dva amaneta, Jedan razoren um, Jedna ugašena zvezda), Dragiša Vasić (Crvene magle, Devetsto treća), Jakov Ignjatović (Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja, Patnica, Milan Narandžić, Čudan svet) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Sva dela Stojana Živadinovića možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *