Зарија Р. Поповић, наш аутор из јужних крајева, препознатљив је управо по причама из свога краја, у којима, попут Боре Станковића, бележи и на уметнички начин чува од заборава менталитет, стил живота и суштински специфичан систем вредности нашег човека, који је на јужним просторима највише примио источњачку филозофију и културни утицај.
Међутим, у овој књизи „Велики национални композитор и Пред Косовом” он се представља сасвим друкчије, с једне стране као познавалац музичке уметности, пишући о Јосифу Маринковићу, а с друге као сведок историјских превирања о којима води дневник, дакле, аутор је и документарне грађе.
Есеј идеалан за школске установе
Када би се личности задужене за школске програме одлучили да за младе припреме најбоље и најлепше написане изворе знања из области историје уметности, у том избору свакако би се нашао дужи есеј „Велики национални композитор”, јер Зарија Р. Поповић, сјајан приповедач у уметничкој прози, своју вештину је искористио да чак и потпуним непознаваоцима наше историје музике предочи зашто је Јосиф Маринковић велико име и у каквом односу стоји са својим претходницима. Управо тим информацијама он и започиње овај квалитетни есеј:
„Иза Корнелија Станковића, који је први обележио бразду српској националној музици и дао јој правац, дошао је Јосиф Маринковић. Станковић због краткога живота није доспео да бразду прошири; Маринковић је и проширио и дубином повукао. Зато Станковић и Маринковић чине епоху у нашој националној музици.”
О Маринковићевом детињству, али и каријери
Говрећи у „Великом нацоналном композитору” о Маринковићу, Зарија не пропушта да се осврне на његово детињство, породичну подршку и на тај начин некако даје и данашњим родитељима путоказ како се понашати и на који начин гајити однос према музици код талентованих малишана.
„Јосиф је као одојче успављиван песмом, растао уз песму, да се затим, као детету пријемчиве душе, утисну хармонски звуци и да заволи музичку уметност. И он отпочне свирати у сваки инструмент који би му до руку дошао: тамбуру, гитар, хармонику и клавир. Његовој стрини певачици није остало незапажено како се необично развија слух у овога малишана, као и његова велика љубав према музичкој уметности, те га стане подстрекавати да учи музику. Ово је све појачавало Маринковићеву љубав према музици и утврђивало га у намери да се ода тој уметности.”
Зарија врло прецизно дефинише и шта је то што чини доброг композитора, показујући да Маринковић има управо те особине:
„Као што се из ове види, карактеристика је свих композиција Маринковићевих: живи рефлекс песникових осећања, прецизна илустрација песникових мисли.”
Традиционални елементи у уметничкој музици
Оно што је најважније, и некако накарактеристичније за све наше успешне композиторе, или бар за већину, Зарија Р. Поповић врло јасно описује у књизи „Велики национални композитор и Пред Косовом”, а то је управо способност наших музичких стваралаца да пишу музику која има карактеристике народне, има тај традиционални елемент, али је ипак уметничка.
„За дивљење је успешна употреба народних мотива – оних који су из детињства очувани у свести или доцније приновљени, али је за веће дивљење композиција из крајева у којима није живео композитор, те их с извора није могао црпсти непосредно. Мислимо на композицију „Стојанке” од Драг. Ј. Илића. Мотив тако познат нашој свести, толико пријатан нашем слуху; али не бисмо могли да објаснимо из које је песме народне или где смо нешто сасвим слично чули. Велимо слично, јер композитор није позајмио мелодију, него је у духу тих мелодија створио своју мелодију.”
На крају елаборације и многих анализа стваралаштва Јосифа Маринковића у есеју „Велики национални композитор” Зарија Р. Поповић исказује топле речи искреног поштовања и пријатељства према њему, што је прилично ретко у нашој књижевности.
Мајстор дукументарних историјских записа
Са друге стране, спис „Пред Косовом” (који излази у Порталибрисовој књизи „Велики национални композитор и Пред Косовом”) представља неку врсту дневничких записа, односно уметничке обраде ауторових запажања о историјским догађањима којима је сведочио, па и сам овај спис назива Белешчицама из доба 1875–1878. године. У питању је време ослобађања од Турака, које данашњем човеку може деловати као нека кратка офанзива која се срећно завршава по наш народ. Али у пракси у питању је било дуго и мукотрпно ослобађање једног по једног дела земље, о чему сведочи спис „Пред Косовом”, где је тај процес на југу трајао дуго и био врло опасан и напоран за наш народ на том простору. И то је оно што се често заборавља, али, захваљујући писцима као што је Зарија Р. Поповић, прави трагаоци за историјским истинама пронаћи ће одговоре.
Аутор нам даје слику како би требало да изгледа приказивање историје из визуре учесника, односно обичних људи из народа, у чему је и највећа вредност и интригантност записа у књизи „Велики национални композитор и Пред Косовом”, који не дају читаоцу да их ни на минут остави до последње корице…
Порталибрис је у оквиру едиције Отргнуто од заборава издао дела многих заборављених писаца међу којима су Милан Ђ. Милићевић, Светомир Николајевић, Милица Јанковић итд.
Сва дела Зарије Р. Поповића можете видети ОВДЕ.