Пригодна поезија је жанр лирске поезије који подразумева да песме настају поводом одређених догађаја, најчешће да би биле јавно изведене током славља, приредби или обележавања значајних историјских датума. Такође, велики део оваквих песама настаје и поводом смрти значајних личности, најчешће самих уметника или великих, значајних личности културе и националне историје.
Јован Јовановић Змај се у нашој књижевној историји посебно истиче величином свог опуса и слови као један од наших најплоднијих песника. Змају се често приписују анегдоте које су везане за његово стваралаштво и богатство талента који ствара лако, брзо и природно као што други дишу. Оно што краси његову поезију уопште, то је што она делује неоптерећено и лако досегнуто, што је посебно значајно када се ради о пригодној поезији, јер повод за писање песме није скривен од његове публике, нити постоји време у коме се идеје и стихови могу полако и темељно разрађивати. Брзина којом је Змај стварао своје песме нимало не умањује њихову вредност, чак напротив, Змај, иако романтичар, високо вреднује вештину писања поезије и врсан је версификатор.
Уосталом, пригодна поезија се никада не вреднује само у оквиру свог основног жанра, односно њене пригодности. Будући да је она написана у славу националне историје и културе, у првом реду се може окарактерисати као родољубива или патриотска поезија, па се овде као књижевне врсте издвајају оде, химне и тријумфалне песме. Са друге стране, проналазимо опроштајне песме, и епитафе званичног, свечаног тона чији је циљ представљање покојника кроз опис његовог живота, личних особина, и великих заслуга на пољу његовог деловања. Епитафи могу имати и шаљив, хуморан тон, кроз које се преносе сатиричне, каткад врло оштре критике друштвеног морала.
Као пример можемо узети најпознатију и најзначајнију пригодну песму српске књижевности – Светле гробове. Пригодни карактер ове песме и сам представља једну од најдирљивијих и најтрагичнијих судбина наше књижевности. Песма је написана не поводом смрти великог Ђуре Јакшића, већ поводом добротворне вечери приређене у његову част, а ради прикупљања средстава за његову врло сиромашну породицу. Песма је:
Декламована на селу које су приредили ђаци више гимназије београдске 25. 1. 1879. у корист породице Ђуре Јакшића
Светли гробови се одређују као мисаона, рефлексивна песма са снажним родољубивим набојем, а пригодност песме остала је само на њеној маргини, односно у њеном поводу. Занимљиво је да је поводом смрти жене Ђуре Јакшића, Тине, Змај такође написао једну песму – † Тина Јакшићка.
У овај избор Змајеве пригодне поезије укључене су и песме посвећене другим славним српским песницима: О стогодишњици Симе Милутиновића Сарајлије, † Љуба Ненадовић, † На гробу Филипа Вишњића, † На гробу Јована Миленка Грчића, Одвест на вест да је Рачки преминуо, Побри Стевану Каћанском, тужна и последња, Прва пријатељска суза на глас о смрти Мите Поповића и друге.
Обухваћене су и пригодне песме посвећене значајним историјским личностима и владарима: Човеку Александру, О заручењу кнегињице Стане, Њеном императорском височанству, кнегињи Стани, Његовом височанству књазу Николи првом после смрти блаженопокојне војвоткиње Стане, Младим узданицама српске будућности краљу Александру и кнежевићу Данилу (1889).
О односу према знаменитим светским и домаћим личностима сликовито говоре пригодне песме: † Дарвин, Гарибалдију, Виктор Иго, Поздрав Николи Тесли, † Ђура Даничић, О преношењу костију Људевита Гаја и друге.
У најзначајнију Змајеву пригодну поезију убрајају се песме које говоре у славу Косовског боја и косовских јунака. Поводом обележавања петстогодишњице Косовске битке Змај је написао читав циклус песма: На задушнице српским јунацима погинулим на Видовдан 1389, Слава им!, Тиха размишљања на Видовдан 1889, Српкињама пред Видовдан 1889.
Значај обједињавања свих Змајевих пригодних песама у једну збирку лежи у могућности сагледавања ширег културног контекста у којем ове песме настају. Тек посматране као целина дају нам прилику да разумемо Змајев однос према нашем духовном и историјском наслеђу, и његову поруку будућим поколењима, због чега чине важну карику између нашег времена и догађаја и личности из прошлости којима је Змај своје песме и посветио.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздатe неке од најлепших збирки српске поезије: Песме и проза Ђуре Јакшића, Изабране песме Лазе Костића, Откровење и Поезија Растка Петровића, Тренуци и расположења Данице Марковић, Свет је наша отаџбина Косте Абрашевића, Јеленине песме и многе друге.
Сва дела Јована Јовновића Змаја која је објавио Порталибрис можете видети ОВДЕ, а књигу Пригодна поезија можете купити ОВДЕ.