Prigodna poezija je žanr lirske poezije koji podrazumeva da pesme nastaju povodom određenih događaja, najčešće da bi bile javno izvedene tokom slavlja, priredbi ili obeležavanja značajnih istorijskih datuma. Takođe, veliki deo ovakvih pesama nastaje i povodom smrti značajnih ličnosti, najčešće samih umetnika ili velikih, značajnih ličnosti kulture i nacionalne istorije.
Jovan Jovanović Zmaj se u našoj književnoj istoriji posebno ističe veličinom svog opusa i slovi kao jedan od naših najplodnijih pesnika. Zmaju se često pripisuju anegdote koje su vezane za njegovo stvaralaštvo i bogatstvo talenta koji stvara lako, brzo i prirodno kao što drugi dišu. Ono što krasi njegovu poeziju uopšte, to je što ona deluje neopterećeno i lako dosegnuto, što je posebno značajno kada se radi o prigodnoj poeziji, jer povod za pisanje pesme nije skriven od njegove publike, niti postoji vreme u kome se ideje i stihovi mogu polako i temeljno razrađivati. Brzina kojom je Zmaj stvarao svoje pesme nimalo ne umanjuje njihovu vrednost, čak naprotiv, Zmaj, iako romantičar, visoko vrednuje veštinu pisanja poezije i vrsan je versifikator.
Uostalom, prigodna poezija se nikada ne vrednuje samo u okviru svog osnovnog žanra, odnosno njene prigodnosti. Budući da je ona napisana u slavu nacionalne istorije i kulture, u prvom redu se može okarakterisati kao rodoljubiva ili patriotska poezija, pa se ovde kao književne vrste izdvajaju ode, himne i trijumfalne pesme. Sa druge strane, pronalazimo oproštajne pesme, i epitafe zvaničnog, svečanog tona čiji je cilj predstavljanje pokojnika kroz opis njegovog života, ličnih osobina, i velikih zasluga na polju njegovog delovanja. Epitafi mogu imati i šaljiv, humoran ton, kroz koje se prenose satirične, katkad vrlo oštre kritike društvenog morala.
Kao primer možemo uzeti najpoznatiju i najznačajniju prigodnu pesmu srpske književnosti – Svetle grobove. Prigodni karakter ove pesme i sam predstavlja jednu od najdirljivijih i najtragičnijih sudbina naše književnosti. Pesma je napisana ne povodom smrti velikog Đure Jakšića, već povodom dobrotvorne večeri priređene u njegovu čast, a radi prikupljanja sredstava za njegovu vrlo siromašnu porodicu. Pesma je:
Deklamovana na selu koje su priredili đaci više gimnazije beogradske 25. 1. 1879. u korist porodice Đure Jakšića
Svetli grobovi se određuju kao misaona, refleksivna pesma sa snažnim rodoljubivim nabojem, a prigodnost pesme ostala je samo na njenoj margini, odnosno u njenom povodu. Zanimljivo je da je povodom smrti žene Đure Jakšića, Tine, Zmaj takođe napisao jednu pesmu – † Tina Jakšićka.
U ovaj izbor Zmajeve prigodne poezije uključene su i pesme posvećene drugim slavnim srpskim pesnicima: O stogodišnjici Sime Milutinovića Sarajlije, † Ljuba Nenadović, † Na grobu Filipa Višnjića, † Na grobu Jovana Milenka Grčića, Odvest na vest da je Rački preminuo, Pobri Stevanu Kaćanskom, tužna i poslednja, Prva prijateljska suza na glas o smrti Mite Popovića i druge.
Obuhvaćene su i prigodne pesme posvećene značajnim istorijskim ličnostima i vladarima: Čoveku Aleksandru, O zaručenju kneginjice Stane, Njenom imperatorskom visočanstvu, kneginji Stani, Njegovom visočanstvu knjazu Nikoli prvom posle smrti blaženopokojne vojvotkinje Stane, Mladim uzdanicama srpske budućnosti kralju Aleksandru i kneževiću Danilu (1889).
O odnosu prema znamenitim svetskim i domaćim ličnostima slikovito govore prigodne pesme: † Darvin, Garibaldiju, Viktor Igo, Pozdrav Nikoli Tesli, † Đura Daničić, O prenošenju kostiju Ljudevita Gaja i druge.
U najznačajniju Zmajevu prigodnu poeziju ubrajaju se pesme koje govore u slavu Kosovskog boja i kosovskih junaka. Povodom obeležavanja petstogodišnjice Kosovske bitke Zmaj je napisao čitav ciklus pesma: Na zadušnice srpskim junacima poginulim na Vidovdan 1389, Slava im!, Tiha razmišljanja na Vidovdan 1889, Srpkinjama pred Vidovdan 1889.
Značaj objedinjavanja svih Zmajevih prigodnih pesama u jednu zbirku leži u mogućnosti sagledavanja šireg kulturnog konteksta u kojem ove pesme nastaju. Tek posmatrane kao celina daju nam priliku da razumemo Zmajev odnos prema našem duhovnom i istorijskom nasleđu, i njegovu poruku budućim pokolenjima, zbog čega čine važnu kariku između našeg vremena i događaja i ličnosti iz prošlosti kojima je Zmaj svoje pesme i posvetio.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate neke od najlepših zbirki srpske poezije: Pesme i proza Đure Jakšića, Izabrane pesme Laze Kostića, Otkrovenje i Poezija Rastka Petrovića, Trenuci i raspoloženja Danice Marković, Svet je naša otadžbina Koste Abraševića, Jelenine pesme i mnoge druge.
Sva dela Jovana Jovnovića Zmaja koja je objavio Portalibris možete videti OVDE, a knjigu Prigodna poezija možete kupiti OVDE.