Vladan Đorđević bio je srpski lekar, političar, diplomata i književnik. Jedan je od osnivača Srpskog lekarskog društva, kao i Crvenog krsta u Srbiji. Pored svog glavnog poziva – medicine, dr Vladan Đorđević se istakao i kao političar; između ostalog, bio je ministar prosvete, predsednik beogradske opštine, predsednik vlade, ali i diplomata u Atini i Carigradu. On se takođe bavio i pisanjem, pisao je romane, pesme, pripovetke i drame, a teme koje obrađuje su uglavnom istorijske.
Pred čitaocima se sada u izdanju Portalibrisa nalaze njegove Uspomene. Ovu knjigu sam je okarekterisao kao „kulturne skice iz druge polovine devetnaestoga veka”, čime nam je stavio do znanja da u delu možemo očekivati stanje i prilike u Srbiji u tom periodu. Pre svega se pisac bavio kulturnim, društvenim i političkim prilikama toga doba. Delo je započeo 1912. godine i koncipirao ga upravo kao uspomene – brojna sećanja na detinjstvo i ranu mladost, na zanimljive događaje, važne ličnosti, određene prilike i okolnosti. Sve ovo je Vladan Đorđević napisao sa vremenske distance, pa je samim tim mogao i da bolje razume i nama kao čitaocima objasni i predstavi pojedine događaje, pojave, ličnosti. Pripovedanje je u delu jednostavno i jasno, sa ciljem da se čitalac bar na trenutak odvede u vreme kada su uspomene i nastajale. Monotonija pripovedanja o prošlim vremenima razbijena je s vremena na vreme dijalozima, koji doprinose dinamičnosti i održavaju pažnju, ali i odaju utisak autentičnosti Uspomena. Vladan Đorđević vešto koristi i humor, posebno voli da se našali na svoj račun i da šaljivo ispriča neki događaj koji mu se u mladosti činio vrlo važnim i ozbiljnim. Tako se npr. seća brojnih šala i anegdota nastalih zbog njegovog neobičnog imena (u pitanju je ime Hipokrat, koje u knjizi pronalazimo u obliku Ipokrat). Takav je i sledeći razgovor između Ipokrata, njegovog oca i učitelja prilikom Ipokratovog upisivanja u školu:
„ – Kaži mi lijepo kako ti je ime i prezime.
– Ime mi je Ipokrat Đorđević Čuleka! – rekoh ja koliko sam umio odrešitije.
– Ao, moj brate – nasmija se daskal – zar tolišni mali pa se zoveš Ipokrat?
Ja u čudu pogledah oca. Ovaj se također nasmija, pa reče:
– Mnoge je knjige preturio moj kum dok je našao kako se zvao prvi hećim na svetu, samo da mi tijem imenom krsti sina!”
Posebnu pažnju autor je posvetio svom đačkom dobu i sećanjima koja odatle nosi. O sebi Vladan Đorđević govori najčešće u trećem licu, pa ponekad stičemo utisak kao da čitamo neku priču, a ne autentična sećanja pisca. Time je on uspeo i da napravi distancu prema događajima koje opisuje, toliko da ponekad pomislimo da i ne govori o sebi. U Uspomenama Vladana Đorđevića bilo je dosta mesta za njegovog učitelja, za školske drugove i anegdote s njima. Učitelj i kasnije profesori viđeni su i sa distance kao autoriteti, a u anegdotama sa školskim drugovima postoji toplina i one bude lepa osećanja kada se pročitaju. Pisac je u svojim opisima vrlo detaljan i precizan, pa tako prilikom pripovedanja o svom gimnazijskom školovanju u jednom trenutku navodi spisak svih učenika koji s njim išli u razred, sećajući se kako ih je profesor srpskog jezika prozivao po tom spisku. Takođe, utisku autentičnosti doprinosi i citiranje čitavih pisama i zapisa njegovih drugova i poznanika, pri čemu jedan deo knjige dobija epistolarnu formu, tj. čitav je u obliku pisama.
Seća se Vladan Đorđević u svojim Uspomenama sa dozom ironije i svojih početaka kada je pisanje u pitanju, ili bar pokušaja da se nešto napiše. Vremenska distanca sa koje piše omogućuju mu da sagleda svoju tadašnju naivnost da se lako može pisati i zvati piscem, iako je u prvim trenucima pre bilo reč o prevođenju i prilagođavanju nego o originalnim delu. U knjizi se nalazi i njegova drama, tragedija Ljuboje, župan srpski. On se priseća i drugih svojih prijatelja koji su pisali i značajan deo knjige posvećuje temi pisanja.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga memoarska dela, kao što su: Iz mojih uspomena Milan Đ. Milićević, Beograd pre sto godina Mihailo S. Petrović, Kako sam svoj vek proveo Mihailo Polit-Desančić, Bilješke jednog pisca Simo Matavulj, Utisci iz rata Ivo Ćipiko i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Uspomene pogledajte OVDE, a sva dela Vladana Đorđevića OVDE.